Povratak u 2013.

Već treći ili četvrti put gledaoci ovog „miniranja“ jutarnjeg programa na Pinku čude se mojim proročkim sposobnostima, a ja sam samo logički pokušao da razjasnim pojavu i zadatke Srpske napredne stranke.

Ovo naprasno podsećanje na 2013. nije slučajno. Snimak star jedanaest godina ne deli se na svakih nedelju dana jer mi je takav horoskop.

Cilj deljenja isečka je valjda podsećanje na ono što je sada svakom jasno, a to je da je SNS interesna grupa, stvorena i finansirana da bi rešila pitanja koja na Kosovu nisu bila rešena do 2013. U gostovanju to nazivam „prodajom“, ali tako je to delovalo pre jedanaest godina.

Ništa na Kosovu, osim mafije, nije naprednjačko da bi oni to prodali.

Dakle, jedino što može biti „prodato“, jesu organizovane grupe, koje je SNS zloupotrebljavala pre dolaska na vlast, kako bi onemogućila postizanje bilo kakvog dogovora u tehničkim pregovorima između Srbije i Kosova, koje je ispred vlasti vodio Borko Stefanović, a koji je, verujem, zbog toga bio i izudaran onomad u Kruševcu.

Nema dakle „prodaje“ Kosova, ali ima predaje preostalih srpskih institucija na Kosovu. Ni ta predaja, međutim, nije išla onako ekspresno, kako sam mislio da će ići, te 2013. godine.

Ona se razvukla na duže od decenije, kako bi SNS imala dovoljno vremena da, dok polako, ali sigurno, predaje, ono što se od nje zahtevalo, dok Srbiju svakodnevnim epskim multimilionskim pljačkama dovodi ispod dna.

Predvideo sam, ispravno, da nijedna od strogo kontrolisanih nacionalističkih formacija neće ni pisnuti kada Kosovo bude „prodavano“, za razliku od onoga što bi se na srpskim ulicama dešavalo da je Tadić „prodavao“ Kosovo.

Ono što nisam predvideo je da će nacionalističke formacije biti preusmerene ka unutrašnjem neprijatelju, koji će biti optužen za „prodaju“ Kosova od strane onih koji su Kosovo „prodali“.

Nisam tada znao da je narod toliko glup. Tada je, doduše, masovno ispiranje mozga i zaglupljivanje putem medija tek uzimalo maha, tako da smo, polako ali sigurno, stigli do trenutka u kome vođa bande na Hepiju može da na tabli nacrta kako ste vi krivi za ono što je on uradio.

Za kraj, evo i istine o tom gostovanju. Bilo je to moje treće gostovanje te godine na TV Pink.

Urednica jutarnjeg programa me je svaki put zvala sa istom namerom – da ga miniram. Iz trećeg puta nam je uspelo.

Urednica ubrzo više nije bila urednica, a mene danas ne zovu u goste čak ni nezavisni mediji.

Doduše, možete da me gledate u DLZ, za koji, tako sam saznao iz komentara ispod klipa iz 2013, gotovo niko ne zna da postoji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.