Povratak u normalu

Pre svega, nezdrava količina automobila, koji su parkirani jedni drugima na krovovima i haubama, po vračarskim, zvezdarskim i karaburmskim ulicama. Čak i oko novogradnji automobili su parkirani na beskućnicima, mačkama i penzionerima. To je zato što kvadrat garažnog prostora košta kao kvadrat garsonjere na Neimaru.

U kružne tokove uleće se u punoj brzini, po pravilu „pište mi jaja“, bez obzira na to ko se još nalazi u kružnom toku. Prilikom skretanja obavezno je ne upotrebljavati migavac, a prilikom svakog prekršaja koje neprekidno prave, idioti za volanom šalju divlje poglede ostalim učesnicima u saobraćaju, naročito onima koje ugrožavaju svojom vožnjom.

Preko ležećih policajaca prelazi se zato brzinom od jednog kilometra na sat, kako dragoceni amortizer, star hiljadu godina, ne bi stradao. Ovo ne važi za zonu škola, gde se preko ležećih policajaca preleće kao na reliju, zašto, nisam uspeo da shvatim.

Posebnu opasnost po sebe i druge u saobraćaju predstavljaju kamikaze-dostavljači na biciklima. Bicikl se može voziti samo po biciklističkoj stazi ili trotoaru, kaže zakon, ali zakon ulice u Beogradu kaže da dostavljač bicikl ima voziti gde god treba, što brže može, kako bi mušterija bila zadovoljna. Kako li je voziti bicikl po zagađenom beogradskom vazduhu puno radno vreme, pentrati se peške na peti sprat i tako danima.

Pešaci su takođe teški mentoli. Pravilo da se ulica, po cenu smrti, odlučnim korakom, prelazi bilo gde, bez gledanja levo ili desno, češće se upražnjava od pravila da se ulica prelazi kad se upali zeleni čika. Babe i keve guraju kolica sa bebama posred ulice, delom i zbog pomenutih automobile, koji su parkirani jedni na drugima, a pre svega na trotoarima. U pojedinim delovima grada, deca, bez ikakve pratnje odraslih jurcaju kolovozom.

Došlo je i do poboljšanja saobraćajne kulture, pa će tako svaki šesti automobil koji se prema vama kreće u smeru suprotnom od propisanog, upaliti sva četiri migavca, u znak prijateljstva, ali ćete ipak vi biti onaj koji će morati da ide u rikverc, jer njima se baš žuri. Starice i starci uglavnom vas psuju, bez ikakvog razloga, dok stojite na vaše crveno, a oni prelaze ulicu na zeleno.

Tako valjda izgleda bezbrižna jesen života u toksičnom Beogradu. Vrlo brzo i ja počinjem da psujem, refleksno, bukvalno svakog učesnika u saobraćaju, bez obzira na to da li vozi po propisima ili ne. Vrlo brzo, dok još nije počela sezona trćenja na električnim trotinetima, odlazim iz ovog pakla.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.