„Pozdravite moga tatu…“

Da budem sasvim precizan, zalažem se za vojno nepostojanje Srbije, dakle potpuno ukidanje vojske, tenkova, aviona, artiljerije, svega, sa ciljem da na taj način raskrstimo sa svojom novijom istorijom, pružimo ruku pomirenja ostalim narodima regiona, te uštedimo brdo novca.

Pojačao bih specijalne snage policije, civilnu zaštitu bih takođe prebacio u MUP, ako nas napadnu poplave i na taj način bi bezbednosna situacija u zemlji bila rešena. Imajući u vidu da smo okruženi članicama NATO, te da, po našim zakonima, NATO može ovuda da prolazi kad god mu volja, to istovremeno znači i da smo ušuškani, to jest da NATO čuva naš miran san, u slučaju da neko poželi vojno da nas napadne, a nisam siguran ko bi to mogao biti, osim vanzemaljaca.

Dajte nam vašu zagađenu zemlju! Hoćemo vaše zagađene reke! Želimo vaše divlje deponije! Vojska Srbije predstavlja, po mom mišljenju, tužno podsećanje na izgubljene ratove i bespotrebno bacanje para. Jedino Mare, međutim, ovako razmišlja. Aktuelna vlast se naoružala do zuba, radi ratovanja s nepoznatim neprijateljem, koji svakako nije u NATO, jer u suprotnom sledi razoran odgovor alijanse. Bila ova strategija populistička ili ludačka, svakako je štetna.

Iz maštanja su me trgnuli mimovi na kojima lider zeleno-leve stranke Zajedno, Nebojša Zelenović, traži da Srbija osnuje ratnu mornaricu. To, ispostavilo se, nisu bili mimovi, nego stvarnost. Moj drug Zeleni kaže, parafraziraću, kao najveća država regiona, moramo da imamo par nosača aviona, kako bismo sa „partnerima“ zajednički čuvali bezbednost našeg plavog Jadrana (i šire, naročito kad se ima u vidu broj ruskih brodova u kraju).

Ovaj (zeleno-levi?) naum stigao je u vreme održavanja 59. Međunarodne bezbednosne konferencije u Minhenu, na koju je dovučena i Njegova Niskost radi lupanja čvrga. Dok on lupeta i laže o onome šta se u Minhenu dešava, možda je iz Zajedno stigao raport, jer Zajedno ne krije svoje bliske veze sa zapadom. Prošla su, dakle, vremena (ako su ikad i postojala), kada je Srbija mogla da ostvari vojno nepostojanje. Srbija danas mora da se opredeli.

Mi, nažalost, nismo Austrija, a ni Švajcarska, da bismo imali luksuz da budemo vojno neutralni u vremenima kada se vojna neutralnost čita kao savezništvo s neprijateljima NATO. Ili si sa nama ili protiv nas, rekao bih da je to poruka sa zapada koju nam je preneo Zelenović predlogom, parafraziraću, da kupimo nekoliko nuklearnih podmornica. Očigledno je reč o šok terapiji. Omamljenog srpskog nacionalističkog boksera, uz sporazum sa Kosovom, treba istovremeno udariti i ulaskom Srbije u NATO.

Pa dobro, deca će opet pevati „Pozdravite moga tatu, na talasima plavog mora“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.