Praznik pozorišta u Brčkom

Reč je o komadu „Derviš i smrt“ Narodnog pozorišta Republike Srpske.

Ipak, iz osećaja odgovornosti prema publici ova predstava biće odigrana.

Prethodno su se neke predstave u potpunosti povukle sa festivala, a neke samo iz takmičarskog dela.

Sada kada sa odustajanjem „Derviša i smrti“ više nema takmičarskog dela festivala, i ostale predstave bi trebalo da se vrate u Brčko i odigraju se publici za ljubav, rasterećene briga o nagradama.

Ovu jedinstvenu priliku da se jedan umetnički festival odigra skroz rasterećeno, uz pun osećaj slobode na sceni i u publici, omogućio je Branislav Lečić Leka.

Poznato je da Leka gine za umetnost, da od svojih saradnika i saradnica traži da idu preko ličnih maksimuma, međutim, ovog puta on nije morao ni prstom da mrdne.

Bilo je dovoljno to što postoji. I što je član žirija.

I što ga je glumica Danijela Štajnfeld optužila za silovanje.

Slučajem „Leka“ cancel kultura je u velikom stilu došla na Zapadni Balkan.

Iako tužilaštvo ne reaguje po krivičnoj prijavi protiv Lečića, njegova koleginica Štajnfeld, a i neke druge, koje su prepričale navodna nedela nevaljalog Leke, te procureli snimak „Imaš li uopšte pojma ko sam ja“, bili su dovoljno uverljivi da svi ansambli odustanu od Brčkog kada su čuli da je maneken preparata za prostatu u žiriju.

Čak je i Rade Šerbedžija naglasio da će zbog publike nastupiti na festivalu, ali je zamolio da se nikakve nagrade ne dodeljuju pred njegov nastup.

Eto, Rade, možeš sada bez trauma da nastupiš, jer nikakvih nagrada neće biti, pošto u Brčkom niko neće igrati za nagradu, već isključivo za publiku!

A zašto se Leka nije povukao iz žirija kad je video kolika se frka digla samo zbog njega?

Zašto nije rekao: „Nosite se svi, neću da budem u žiriju!“

Ah, pa to bi možda rekao neko ko je nevino optužen.

Ovako, njegovo tvrdoglavo insistiranje na sedenju u žiriju, sve do odustajanja i poslednje predstave od takmičarskog dela programa, liči na dete koje u usranim pantalonicama sedi u školskoj klupi odbijajući da prizna da se ukakilo u gaće, pa je, zbog nesnosnog smrada, umesto njega, ceo razred morao da izađe napolje.

Smrdi, dakle.

Ne tvrdim da se Leka zaista i „ukakio“.

Pravni fakultet naučio me je da poštujem pretpostavku nevinosti, čak i kod manijaka koji mi prete razbijanjem glave maljem.

Lekino žalosno mahnitanje kod mahnite Jovane na TV Pink, u kome drugosrbijance (osetio sam se prozvanim) naziva kurvama, a Đilasa optužuje za aferu „silovanje“, doduše, samo pojačava smrad iz učionice.

Sve ovo ne poništava činjenicu da je Branislav Lečić jedan pozorišni festival doveo do nivoa čiste igre, uživanja glumaca i publike, bez takmičenja – do nivoa na kom umetnost zapravo treba da postoji.