Foto: Radenko Topalović„Prvi put si masturbirao sa trinaest godina, jedanaestog februara 1989, na zimskom raspustu“, rekla je iznenada.
„Otišao si u kupatilo i masturbirao gledajući u septembarsku Burdu, u stranice sa donjim vešom. Ali nisi svršio. Onda si uveče, pred spavanje, ponovo počeo i tada je izletelo iz tebe kao vodoskok i skroz ti ulepilo jorgan. U dnevnoj sobi tvoj otac je tvojoj majci rekao ‘smrdljiva gaduro’, ona ga je gađala novčanikom, a ti si pustio Ramonse i ponovo masturbirao, intenzivno misleći o sisama Dijane Govedarice koja će za sedamnaest godina, četiri meseca i osamnaest dana umreti od raka materice.“
Stajao sam zabezeknut, na ivici između smeha i skoka s terase.
„S koje si ti planete? Koji je sad ovo kurac?“, promrmljao sam.
„Ja sam sasvim normalna, ali…“
„Ti normalna?! Pa ti bolje znaš šta mi se dešavalo od mene samog! Kakva, bre, Burda, ko se toga još seća?!“
Gledali smo se netremice nekoliko sekundi.
„Na letovanju u Makarskoj, 1988…“, zaustio sam.
„Predator, u bioskopu na otvorenom“, odgovorila je ona na moje misli, kao iz topa.
„Kad ću da umrem?“
„Šta te briga.“
„Hoće li Milošević priznati poraz na lokalnim izborima?“
„Hoće.“
„Kad ćemo da ga srušimo s vlasti?“
„Dvehiljadite, u oktobru.“
„Šta? Nemoj da me zajebavaš!“
„Dvehiljadite, u oktobru.“
„Kad ću da dobijem pasoš?“
„2002, u maju.“
Zavrtelo mi se u glavi. Šta ako je govorila istinu? Šta ako moramo da trpimo monstruma još pune tri godine? Kako li je Čele prošao večeras?
„Zovi ga, pa ga pitaj“, odgovorila je Nada na pitanje koje sam postavio samom sebi i ja sam okrenuo Čeletov broj.
„Da!“, javio se nadrkano.
„Živ si, jebote! Dobro je!“
„Imao sam ludu sreću, nisam ni izašao iz podzemnog kad je počelo šibanje. Onda sam pobegao u robnu kuću, a pošto su govna uletela za nama, sakrio sam se u kabinu na odeljenju za žensku konfekciju! Malopre sam stigao kući.“
„Mene su odrali od batina.“
„Govna, smrdljiva govna! Ali, dobro je, burazeru, to su prvi znaci panike, svinji se bliži kraj!“
„Ja sam upravo čuo kako ćemo ga srušiti tek 2000.“
„Gde si to čuo, na vremenskoj prognozi? Dajem mu najdalje do jeseni.“
Nada je u međuvremenu pripalila džoint.
„Da li postoji ikakvo racionalno objašnjenje za sve ovo što si mi upravo ispričala?“, pitao sam je.
„Svako objašnjenje za sve što postoji je racionalno“, rekla je i nasmešila se.
„Ne zajebavaj, bre! Šta si ti, veštica, mađioničar, jebeni Big Lale?“
„Ja sam Nada“, promrmljala je, povukla dim i dodala mi buksnu.
„Pa šta hoćeš od mene, koj’ kurac? Ja ne umem da gledam u pasulj.“
„Pa, zaljubljena sam u tebe. A ni ja ne umem da gledam u pasulj.“
„Ko će da bude šampion Jugoslavije u fudbalu, recimo, 1998?“
„Obilić.“
„Daj, ne seri, bre! Kad će Zvezda opet da bude šampion Evrope?“
„Nikad.“
(Odlomak iz romana „Kandže, 2004.)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
