Pregovori o bureku

Pregovori bi, znači, trebalo da su okončani. Oni se, međutim, nastavljaju, prema najavama stranih i domaćih zvaničnika.

O čemu to Srbija i Kosovo mogu da komuniciraju sada, kada je sve rešeno briselskim i ohridskim sporazumom, te zvečanskim i banjskim nesporazumom?

Pa, mogu o bureku. Štaviše, mislim da bi o tome trebalo hitno raspravljati, jer, složićemo se oko toga svi, iseljavanjem Albanaca iz Beograda i drugih delova Srbije, naša zemlja ostala je bez najboljeg bureka na planeti.

Bosanski burek ne može se porediti s burekom koji prave Kosovci, a njegov je formalni naslednik. Zato i dolazi do nesporazuma kada je reč o tome šta je burek.

Mi smo navikli na okrugli burek u tepsiji, a Bosanci su nam doneli burek koji je, zapravo, pita s mesom, odnosno sa sirom, odnosno sa kupusom, zeljem i ostalim lepim sastojcima.

Došlo je, dakle, do lingvističke zabune. Reč „burek“ odnosi se na dva jela – jedno savijeno i drugo okruglo, u tepsiji. Oba su super, samo što mi sa okruglim u tepsiji objektivno kuburimo.

Iako nam je nametnuto mišljenje da postoje pekare (u Beogradu, za druga mesta ne znam) u kojima je burek sjajan, on je sjajan malo sutra.

Ko se seća pravog bureka, pre albanskog egzodusa iz Srbije, taj zna da nijedan aktuelni beogradski burek ne može da mu prismrdi.

Vozivši se Evropom, naleteo sam na pekaru na kojoj je, između ostalog, pisalo „burek“, te sam, kao veliki fan bureka, uleteo unutra i za tri evra kupio četvrt s mesom.

Ijoj, kakav je bio. Ukus detinjstva i sreće. Bez želudačne kiseline i podrigivanja, bez toksičnog ulja koje curi niz bradu, a kojim se diče savremeni srpski (okrugli) bureci.

Pravo pekarsko remek-delo. Samo zbog tog bureka (u inboksu vam mogu odati lokaciju), prekinuo sam svoje vucaranje Evropom, te sam se sutradan vratio u istu pekaru.

„Ko je pravio ovaj burek?“, uzviknuo sam, a radnica se zbunila. „Predivan je!“, dodao sam, a ona se nasmejala i rekla: „Pekar je sa Kosova“. Aj rest maj kejs. Srbija neizostavno treba da potpiše sporazum sa Kosovom o hitnom prijemu njihovih majstora za burek, kako bi se poboljšao kvalitet života srpskih ljubitelja pekara, a to smo svi mi.

Može i Srbija reciprocitetno Kosovu nešto da ponudi, samo ne mogu trenutno da se setim šta, pošto nam je meso za roštilj sumnjivog kvaliteta, povrće za šopsku je prskano otrovima, šljivovica jeste super, ali nisam siguran koliko je uputno nuditi je našoj odbegloj pokrajini.

Možda bismo mogli da im ponudimo jedan (avion) rafal za dobrog burek-majstora. U takvoj razmeni prošli bismo super.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.