Prirodna građevinska inspekcija

Posle katastrofe koja je zadesila Tursku i Siriju, a kojoj se rasplet ne nazire, počelo je da ljulja i okolo. Čas Grčka, čas Albanija, čas Hrvatska, a prekjuče i Rumunija.

Pet Rihtera, a juče još jače – 5,7 Rihtera, u Vršcu bila panika, u Beogradu su jedan minut grickali nokte, a MUP Srbije izdao je uputstvo šta raditi u slučaju (jakog) zemljotresa.

Rasplet se u tursko-sirijskoj katastrofi ne nazire zbog ogromnog broja ljudi koji se nalaze pod ruševinama zgrada (skoro dvadeset pet hiljada građevinskih objekata je prilično ili potpuno uništeno u zemljotresu), od kojih je veliki deo građen divlje.

Erdoganova vlast je Zakonom o amnestiji 2018. izdala građevinske dozvole za sve bespravno zidane objekte, a posle zemljotresa uhapšeno je stotinak investitora, koji ne samo što nisu imali potrebne dozvole, nego su štedeli na materijalu (i ne samo materijalu, već i svemu ostalom) prilikom gradnje (zanimljivost: jedan je uhapšen pre nego što se ukrcao u avion za Crnu Goru).

Ovde je pravo mesto da podelim link za sajt na kom možete uživo pratiti gde u Evropi tle podrhtava: m.emsc.eu – a pravo je mesto i da počnu da se masovno gutaju knedle zbog jezive sličnosti turskog i srpskog sistema (divlje) gradnje.

Danima se piše o tome kakve li su srpske (a posebno beogradske) novogradnje, nagađa se da li su građene po propisima („nadajmo se da jesu“), razmišlja se o savesti divljih investitora, a zapravo se ništa ne zna.

Još gore, ako bismo morali da pretpostavljamo, pretpostavili bismo da je svuda unaokolo podignut uglavnom fušeraj, koji niti ima izolaciju, niti potrebnu infrastrukturu, neretko se nalazi na klizištima, a kad je reč o zaštiti od zemljotresa, bojim se da se rukovodilo logikom „ma neće to ovde“ ili još crnje „zabole me, neću ja tu da živim“.

Nema načina da saznamo istinu, osim u praksi. Seizmolozi nas uveravaju, a i mi to znamo, da se Beograd, kome je pre svega posvećen ovaj tekst, jer ima ubedljivo najveći broj „crnih“ zgrada, podignutih u roku od nekoliko nedelja, ne nalazi u seizmički aktivnoj oblasti.

Ako negde i udari, udariće u Mionicu, Kraljevo, Bor, Majdanpek, Rumuniju, a i neće valjda biti baš jak.

Setimo se, u to ime, zemljotresa od 5,6 Rihtera koji je pogodio Mionicu krajem septembra 1998. Ala se ljuljalo u Beogradu tada. LJuljalo se, ali se ništa nije srušilo, a to je bio potres koji se najjače osetio u glavnom gradu otkad znam za sebe. Šta bi bilo kada bi zemljotres iste jačine udario po Mionici sutra, pitanje je na koje niko ne želi odgovor.

Jednog dana, po zakonima verovatnoće, to će se, ipak, desiti, a stanovnici zgrada, koje će u međuvremenu (možda) biti legalizovane, neće imati vremena da razmišljaju o ovom tekstu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.