Glupi ste, a bavite se politikom. Ovo vam možda može pomoći, ne da budete manje glupi, već da svojom glupošću ponižavate pametnije od sebe (da, moguće je), te da u kombinaciji sa adekvatnom ličnom osobinom (pakost, zloba, agresija), ličnu glupost čak pretvorite u moćno oružje.
Pre svega, pitanje je da li ste uopšte svesni da ste glupi. Političari uglavnom poseduju makar prosečnu inteligenciju, ali ne i kod nas.
U Narodnoj skupštini, recimo, gledali smo i slušali takve maloumnike i maloumnice, da je jasno da ovaj tekst kasni desetak godina.
Ukoliko, dakle, niste svesni da ste glupi, a nalazite se na visokoj ili odgovornoj funkciji, često će se dešavati da se rugaju vašoj inteligenciji, a vi dajete sve od sebe da ispadnete pametni.
Bez svesti da ste glupi, u javnim nastupima bićete neuverljivi i bedni, a u slučajevima kada intuitivno osetite intelektualnu inferiornost (jer mozgom ne možete), zaključićete (pogrešno) da je lek za nepriliku u kojoj ste se našli agresija.
Počećete da vičete na one koji vam postavljaju nerazumljiva pitanja i da lupetate gluposti kad god osetite da niste tako pametni kao što ste mislili.
Evo rešenja: pojaviće se nasmejani ljudi, koji će se predstaviti kao vaši pomoćnici za javne nastupe, a naročito pisane izjave. Vi ćete se buniti: „Mogu ja to i sama / sam“, oni će reći „Naravno da možete, ali… šta je ono veliko crveno tamo?!“ i dok ste se vi okrenuli da pogledate šta je to crveno tamo, ono je već nekud nestalo, ali se zato ispred vas našao tekst koji samo treba da potpišete.
Ukoliko ste baš neviđeni bolid, možda ćete misliti da ste ga vi napisali („U, baš je dobar“).
Ako ste svesni da ste glupi, a bavite se politikom, to je još gore. Mislićete: „Glup sam i svi hoće da me zajebu“, ili: „Možda sam glup, ali mogu sve da vas pobijem“.
Ukoliko neko, uglavnom će to biti novinar, uočivši da ste glupi, krene da provocira, vaša prva reakcija biće da se fizički obračunate s njim, a pošto ste glupi, to ćete i javno saopštiti.
Ukoliko se, svesni da ste glupi, bavite istovremeno politikom i kriminalom, imajte u vidu da to nije retkost, i da ćete završiti iza brave znatno pre pametnijih koji rade to isto.
Dok se to ne desi, evo jedna super fora: kada neko krene javno da vas provocira, samo recite „Neću da pričam sa tobom“. Kakva god bila reakcija, imajte na umu da je sve bolje, nego da tako glupavi odgovarate na podmukla pitanja ili da nekoga otkinete od batina.
Kada dvaput primenite ovaj trik, primetićete ne samo vidljivu frustraciju kod provokatora, već i ostale glupandere kako primenjuju isti recept, čak i ako ih niko ništa nije pitao.
U situaciji u kojoj ne možete da tabate pametnije od sebe, ovo je jedino rešenje. To i beskrajne tužbe protiv svakog ko vas je na neki način negde pomenuo.
Puno sreće u daljem glupiranju!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.