Privremeni Ivica

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik vlade, zauzeće poziciju premijera, dok ProlupAna čita bukvar, kako bi se snašla u novoj ulozi.

Dačić, kao tehnički premijer, makar to trajalo i jedan dan, pruža režimu elegantno rešenje za postavljanje privremenog organa koji će vladati Beogradom, do izbora, drugog juna.

Posle onolikog pljuvanja po opoziciji to svakako nije mogla da uradi ProlupAna, a kamoli naš dobri „Oskar“.

Ivica je, međutim, savršen za taj zadatak. Dačić ima čudesnu moć da od 2004. do danas istovremeno bude vlast i opozicija.

Dvadeset godina, SPS, na čelu sa polovnim tenorom iz Žitorađe, vešto balansira, blizak sa svima, udaljen od svih, ali nikada previše, ni jedno ni drugo.

Ovo svojstvo SPS čini partijom za specijalne političke operacije, što se više puta obistinilo.

Prema proglašenim izbornim rezultatima, Beograd ima pravo na svoj novi privremeni organ, koji bi za SNS, zapravo, značio gubitak vlasti u glavnom gradu, jer dosadašnja opozicija u tom organu treba da ima većinu.

Istini za volju, od raznih dobro obaveštenih izvora dolaze potpuno oprečne informacije o tom organu, od potpuno nerazumne teze da će biti proglašen novi privremeni organ prema sastavu prethodne, odnosno nepostojeće Skupštine grada, do toga da mora biti proglašen novi privremeni organ, u skladu sa rezultatima decembarskih izbora.

Da nešto zavisi od nas, građana, ne bi bilo ni izbora drugog juna, niti privremenog organa, a ni slučaja „Mala Krsna“, koji je, tako se ispostavilo, poslužio „Oskaru“ da pripreti neposlušnim naprednjačkim kapoima da se ni slučajno ne bave izbornim nameštaljkama, jer bolje je i časno izgubiti, nego seliti birače iz Male Krsne na Voždovac.

„Oskarovi“ najnoviji javni nastupi su uvredljivo predvidljivi u odnosu na prošlost: daje nešto što do pre godinu dana ni mrtav ne bi dao (izbori drugog juna), a onda pljuje po Aidi Ćorović i Topalku.

Tako je bilo i u nedelju uveče. Pošto je najpre tog prepodneva po Ubu prošetao svoju zaboravljenu megapudlu, Mileta Dodika, našao se uveče na televizoru da nam saopšti da će izbori u Beogradu biti 28. aprila, ah, ne, drugog juna.

Zašto tako povoljan datum za opoziciju? Zato što smo previše uverljivo kukali? Ne, nego zato što je, i prema novom scenariju, „Oskarov“ lik najednom strog, ali pravedan.

Mahnit, ali dobar. Ne da, ali onda daje i ono što nismo tražili. Eto, u kojoj meri je vidljiv pritisak koji na njega vrši zapad.

O nevidljivom pritisku ne smem ni da mislim, da ne overim od dopamina. Jasno vam je da je vreme za buđenje iz međuizborne dremke.

Ivica Dačić, dakle.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.