„Procena bezbednosti“ nedeljom po podne

Rekla sam da si otišao poslednji put pre tri nedelje.“ „Jel su pitali još nešto?“ „Da li dolaziš kući. Rekla sam dolazi tu i tamo.“ „I?“ „Da li mogu da znaju gde si. Rekla sam da ni ja ne znam gde si.“ „I?“ „I odoše.“

„Što ih nisi pitala zašto su dolazili?“ Muk. Ima sedamdeset tri godine. Odsekla se. „Kad god budu dolazili da te maltretiraju, pitaj ih zašto dolaze, mi nismo kriminalci!“, gubim nerve. „Dobro“, odgovara skrušeno. E sad, ovo se sve dešava, a ja sam nasred auto-puta, vozim ka Beogradu, na snimanje DLZ. Stajem na prvoj pumpi. U stranoj zemlji. Zovem advokaticu.

„Ako su dolazili, to je bilo ili po nalogu suda ili tužilaštva. Ali, zašto nedeljom po podne?“ „Zato da bi mi maltretirali kevu.“ „Imaju li oni imalo duše“, nervira se. „Znaju da nisi tu, zašto makar ne ostave na miru tvoju porodicu?“ „Nemaju duše. Porodici znaš i sama šta rade godinama.“ „Uf, koliko me to nervira!“, gubi živce advokatica. „Šta da radim? Da nastavljam dalje ili da se okrećem nazad?“ „Ne znam. Zovi Verana.“

Javljam Veranu Matiću šta se desilo, a on me obaveštava da će se raspitati kod policajca, člana radne grupe, pa mi javlja. Do tada, da sedim na pumpi. Zovem PEN. „Odmah se vraćaj i više nikada nemoj tamo da ideš!“, gube živce. „Da sačekamo prvo da vidimo šta je“, umirujem ih. „Odlazak tamo ti je kao ruski rulet, sa njima ništa ne možeš da znaš! Vraćaj se!“ „Javljam se čim saznam šta se, zapravo, desilo.“

Javlja se majka. Zvala je policijsku stanicu. Dežurni joj je rekao da je patrola dolazila radi prikupljanja podataka, doviđenja, gospođo. „Bio je ljubazan“, dodaje. „E baš mu hvala“, uzvraćam. Posle dvadesetak minuta javlja se i Veran. „Hteli su da popričaju s tobom zbog procene bezbednosti“, kaže mu policajac iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Nastavljamo ka Beogradu, uz oštro negodovanje onih koji se staraju o mojoj bezbednosti.

Prešli smo granicu bez problema, došli kući bez problema. Keva napravila pohovano pileće belo i krompir pire. Javljam advokatici i PEN-u da je sve okej. Pitam MUP da li je normalno prepadati mi majku nedeljom po podne?

Nije moglo da sačeka radni dan? Pitam MUP zašto mojoj majci nije rečeno zbog čega su je prepali? Pitam MUP, da li su primetili možda da sam gostovao kod Kesića prethodne večeri, na ekranu površine garsonjere? Neko mi je rekao, primetili su, zato vas i maltretiraju. Pitam MUP šta njima njihove majke spremaju za klopu kad dolaze kući iz egzila.

Zanimljivo je i to da su samo tri osobe znale za moj dolazak. Izgleda da ih je bilo više.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.