Protestna nota DLZ

Prvi osećaj koji se javio je zavist, jer se nas dvojica nismo našli među metama autora, a kad je u aprilu više od sto puta na TV Žex emitovan spot koji je pozivao na hapšenje novinara i opozicionih političara, podsećamo, prva dva isečka bila su iz našeg podkasta!

Nesporni smo šampioni u primljenim uvredama i pretnjama, kako od trolova, preko pomahnitalih nacionalista, mutavih režimskih poslanika, sve do premijerke, šefa BIA (tada ministra policije), aktuelnog gradonačelnika, koji je na TV Žex pretio da će nam čupati srca, ali i predsednika koji je izjavom da bi se dete Danilo obračunalo sa nama, ali ga u tome ometa obezbeđenje, pozvao u akciju sve koji nemaju obezbeđenje.

Naša dostignuća međunarodno su priznata. Jedan od nas je pod intenzitetom iživljavanja relociran iz zemlje, a drugi je opremljen napravama za video-nadzor koje zrače kao Fukušima. Mi smo Ronaldo i Mesi kada je reč o iživljavanju režima i smatramo da je u najmanju ruku neukusno targetirati naše kolege, a preskočiti nas dvojicu.

Istina, navikli smo na iživljavanje u udarnim vestima televizija sa nacionalnom frekvencijom, te pljuvačinu iz luksuznih studija istih televizija. Kvalitet najnovijih snimaka je u najmanju ruku sraman i neko je možda rezonovao „Ne mogu Ronaldo i Mesi u ovo sranje“. Ako je tako, hvala, međutim, targetiranje novinara je, ipak, targetiranje, ma kakvog kvaliteta bilo, a neretko je i opasnije ukoliko dolazi iz tame interneta.

Nenad Kulačin i ja ne vidimo razlog da budemo izopšteni iz aktuelnih napada, te zahtevamo da budemo deo svake prljave režimske kampanje, kao i do sad. Ne moramo da budemo baš prvi na snimku, ali negde morate da nas turite. Evo, uz Dražu. Sramotno je da vas mi učimo kako da radite svoj prljavi posao.

Pitali smo se Neša i ja da li smo „kenselovani“ jer smo se našli na crnoj listi dela opozicije pošto im „kvarimo poso“, a i dva-tri puta smo ih javno kritikovali.

Da li je bojkot rezultat toga što je opozicija gledala u patos dok ste ih u skupštini prozivali zbog nas, umesto da kažu: „Kakve mi veze imamo sa njima, imaju pravo da govore šta hoće“ ili još bolje: „Otvorite RTS, pa više nećemo da idemo u DLZ!“ Da li je ova strategija dovela do prećutnog pakta između vlasti i opozcije da DLZ ni za jedne, ni za druge, više ne postoji?

Želimo da verujemo da je reč o omašci, te da se neko sada lupa o glavu i viče: „Kako smo zaboravili na ovu dvojicu!“ Ukoliko je reč o podlosti s umišljajem, budite uvereni, postaraćemo se da vas nateramo da nam posvetite dužnu pažnju…

(Tekst je pisan bez saglasnosti Nenada Kulačina)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.