Prvi maj, recenzija

Žvalo je sa svojom bandom proveo Prvi maj radno. Išli su da postavljaju kamen temeljac za nacionalistički stadion u Surčinu, Đaja je pozdravio Milorada Dodika, predsednika „Republike Srpske Krajine“, a kao što je red na svakoj radnoj akciji, desio se mali peh – kriminalcima se zaglavio bus u blatu.

Dan je nastavljen radno, tako što su poslanici slušali dosadni, pardon, trosatni ekspoze premijera Vučevića, a u skladu s naređenjem glavnog šefa da se ima raditi i samo raditi, dok se ne crkne.

Dva dana pre Prvog maja, on je to najavio, u svom herojskom javnom nastupu po povratku iz Njujorka.

Kazao je da nema ništa od sedmočasovnog radnog dana, te da ima da se radi i subotom i nedeljom i da se peva.

Pretpostavljam da će, radi veće efikasnosti lenčuga koje ovde žive, Vlada, na predlog predsednika, uvesti i osmi dan u nedelji, kako bi radna nedelja bila još duža.

Ovi planovi imaju doduše jednu manu – radnici moraju biti plaćeni, a ja imam predlog kako to rešiti – da radnici ne budu plaćeni, proizvodnja uvećana, ali i prosečna plata: osnivanjem radnih logora, u koje bi bili smešteni Draža Petrović, svi kolumnisti „Danasa“, svi novinari United grupe, Dušan Petričić (ako može dvaput), Milan St. Protić i tako dalje, cela plejada ustaša i državnih neprijatelja.

Njih, dakle, u logor, gde će se spavati četiri sata, a raditi dvadeset, svih osam dana u nedelji. Za hranu, stenice iz dušeka, a pred kupanje napad anksioznosti.

Trošiti ovu radnu snagu nemilice, za kapitalne projekte Milenijum tima, Ultra kopa i sličnih zadrugara.

Logoraši će dizati nove poslovno stambene objekte u Beogradu na vodi, pa i nacionalistički stadion, što da ne, sve dok ne crknu.

Onda će ih zameniti drugi logoraši. Možemo uvesti i logoraše iz „Republike Srpske Krajine“, koji se usuđuju da pomisle nešto loše o Dodiku, a pošto su Srbija i Srpska dva oka u glavi Srpskog sveta (Crna Gora treće), najbolje bi bilo otvoriti i logore preko Drine, pa tako proširiti projekat i na srpski zapad.

Prosečna plata će se uvećati, tako što će se novac, koji ćemo uštedeti održavanjem logoraša na egzistencijalnom minimumu, delom uložiti u izgradnju logora i naoružane čuvare, a drugim delom se preliti u plate javnih funkcionera.

Za kraj, nemojte misliti da se neću zahvaliti i našim mladima, koji su zaslužni što imamo najviši indeks sreće na svetu.

Oni su, ispunjeni srećom, Prvog maja uranili, pili, ždrali, cepali narodnjake, napravili nekoliko divljih deponija i spalili nekoliko izletišta.

Bravo, deco.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.