Foto: Miroslav Dragojević
Prvi auto koji sam vozio bio je žuti stojadin iz 1982, kupljen 1997. Ovom vozilu gume su pucale neobično često. Prvi put, to mu se desilo u Tošinom bunaru, kraj bloka 37, u kom su nekad živeli moji baba i deda, a tih godina moj otac sa novom porodicom.
Bio je mrak, padala je kiša, Tošin bunar imao je samo dve saobraćajne trake. Na mestu ulice koja danas izlazi na Tošin bunar nalazila se gusta šikara.
Pukne mi, dakle, guma na prednjem desnom točku, u smeru ka Zemunu. Zaustavim auto uz šikaru i odem do ćaleta. Šta bi, otkud ti? Pukla mi guma. Ćale je voleo da radi na kolima. Šake bi mu za minut postale crne, redovno bi se i posekao, a ja sam se divio kako mu krv, koja se mešala sa prljavštinom, ne predstavlja problem.
Jel imaš ključ za točak? Nemam pojma. Otvori gepek. Eto ključa. Aha, tu je i dizalica. Hajde, ubaci u brzinu, povuci ručnu i turi jedan kamen iza zadnjeg točka. Sad turi dizalicu ovde. Gde? Evo, baš tu, imaš mesto, gde možeš da je uglaviš. Nađem mesto, uglavim dizalicu i počnem da vrtim.
Čekaj, bre, prvo da odglavimo šrafove. Ovde gurneš ključ, nagaziš nogom i odvrćeš. Gazim, odvrćem. Pazi gde stavljaš šrafove, nemoj da ih izgubiš. Sad diži auto. Koliko da ga dižem? Dok ne budeš mogao da skineš točak. Podignem auto, točak spadne, ja ga prihvatim, a ćale svečanim tonom kaže idemo kod Macure.
Šta je Macura? Najbolji servis na Novom Beogradu, pa i u gradu, ako mene pitaš. U svakom slučaju, najbliži. Zvučalo je kao da govori o antičkom proročištu. Gde je? Eno ga, preko puta. ‘Ajde, točak u ruke i idemo kod Macure.
Uzmem onaj točak, prljav, blatnjav i mokar i mi pretrčimo mračni Tošin bunar. Macurin vulkanizer našao je brzo gde je pustila unutrašnja guma, zakrpio ju je i vešto poturio pod spoljnu gumu točka. Aha, ‘ladno ima i unutrašnja guma. Sve je trajalo deset minuta, ćale je platio na blagajni, koja se nalazila sa leve strane servira i mi smo ponovo prešli ulicu, gde sam, prema njegovim uputstvima, vratio točak na auto.
Novi servisi počeli su da niču, stojadina je 2001. zamenio micubiši lanser, kog sam servisirao kod Ćube, u Vinči, a Macuri sam se vraćao, navodno da operem kola, a zapravo da nakratko oživim uspomenu na oca, koji više nije tu, na stojadina, koji više nije tu, i na Novi Beograd, koji više nije tu.
Prekjuče je vlasnik servisa uhapšen dok je pružao otpor tokom oduzimanja placa, na bazi sumnjivih dokumenata. Pioniru autoservisa, koji radi od 1978. nove ere, a koji je u međuvremenu izrastao u automehaničarski gradić, podršku su došli da pruže mnogi beogradski serviseri. Džaba.
Neko je bacio oko na parcelu, a kad ovde „neko“ baci oko na nešto, ubrzo će da baci i šapu. Ima Macura sigurno para za dobre advokate koji će slučaj terati do kraja. Zato ovo nije priča o tome ko je ovde kriv, a ko prav (Macura je prav). Ovo je priča o jednoj probušenoj gumi.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
