Prvi „(ubi)tačni“ rođendan

To ćemo, onda, sutra. Ukoliko se nešto ne ispreči. A šta nam se isprečilo prethodne godine?

Prvi tekst koji je privukao botovsku pažnju bio je onaj o Vučiću, koji je, odmah po primanju treće doze vakcine, doživeo neželjene efekte, u vidu agresivnog lupetanja.

Do danas, taj tekst, pisan prve radne nedelje, ostao je bućkalo na koje se najviše somova upecalo.

Verovatno su kasnije ili prestali da me čitaju, ili su prestali da reaguju. Ili im „aksimet“ ne propušta komentare.

Nekoliko dana ranije pojavio se snimak kako Marina Abramović oralno zadovoljava nekog lika u sklopu svog performansa, pa sam ushićeno zamislio ceo srpski državni vrh kako kleči ispred spomenika Stefanu Nemanji i u znak podrške svojoj umetničkoj i poslovnoj partnerki, oralno zadovoljava građane koji čekaju u nepreglednom redu.

Zakuvalo se sa blokadama protiv Rio Tinta, kada sam shvatio da ova kolumna može i mora biti moja mala pisana artiljerijska podrška svim građanima i aktivistima koji se po ulicama i jarugama bore protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja, mafijaške antidržave na rasprodaji.

To sam radio i prošle sedmice, pružajući pisanu podršku braniocima Šodroša.

Vučić je, prvi put u istoriji, a ja sam imao sreću da o tome mogu da pišem iz dana u dan, reterirao pred građanima na blokadama, pa su vlada i skupština brzinski izmenile dva sporna zakona, a Uredba o planu eksploatacije Jadra i Rađevine je ukinuta.

Tih dana Zvonko Veselinović svečano je otvorio listu Vučićevih saradnika koji će se naći pod američkim sankcijama, što takođe predstavlja istorijsku prekretnicu, iako možda trenutno tako ne deluje.

Ne deluje zbog Rusa, koji su, mrtvi ladni, usred dvadeset prvog veka, izvršili vojnu invaziju na Ukrajinu. Ona, umesto planirana tri, traje bezmalo trista dana.

Zločini nad nedužnim civilima se ređaju, gađaju se stambene četvrti, siluju se žene, psima se urezuje Z na njuškama, preti se rušenjem brane i bacanjem atomskih bombi.

Celo ovo sranje našem ličnom Kaliguli savršeno je leglo da počne sa dugoročnim drskim ucenjivanjem Zapada, na štetu Srbije, a u korist svoje bande pljačkaša i ubica.

Bili su i izbori, na kojima je SNS izgubio Beograd, ali to sam samo ja ovde objavio, dok je opozicija ćutala. Bio je i istorijski sastanak Đilas – Vučić, na kom su dogovoreni vanredni beogradski izbori, ali i „smirenje političkih tenzija“, što se odnosi i na tabloide, koji sada opoziciju roštiljaju umereno („Zeleni mašta o golom Vesiću, ho ho“), a ne „na devetki“, kao pre.

Dobili smo i novu vladu, evo sad se na kraju setih, toliko je bitna, a novog šefa BIA i dalje čekamo. Korona i dalje ubija. Sve u svemu, gadna prva godina je za mojom kolumnom, sledi ista takva, ako ne i gora. Što je dobro. Za kolumnu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.