U Beogradu, gradu strave i užasa, te Nišu i Novom Sadu, dakle širom Srbije, zemlje strave i užasa, ovih dana imamo prilike da prisustvujemo scenama iz filmova strave i užasa: srpske vrane kunjaju na trotoarima, travnjacima i livadama (jednu sam video malopre kraj autoputa), letargične i polumrtve.
Pošto zemljom strave i užasa upravljaju nekompetentne somine, sjebane vrane i zabrinuti građani prepušteni su sami sebi. Jedina institucija koja se bacila na ovaj, za sad neobjašnjiv fenomen, je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica. Na prvi pogled, kažu, ptice pokazuju simptome groznice zapadnog Nila. Od ove bolesti, koju prenose komarci, uglavnom obolevaju konji, ljudi i upravo vrane.
Groznica Zapadnog Nila je već godinama sezonska bolest u ovoj prljavoj zemlji, ali se ne sećam da smo imali izvrnute vrane na trotoarima prethodnih leta. Imali smo mrtve vrane, kraj VMA, ali pre dve nedelje.
Taj slučaj antidržava nije ni omirisala, a imajući u vidu kako su ljudi tretirani tokom pandemije, čisto sumnjam da će se iko baviti posrnulim vranama, iako bi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede moralo da prikupi zanemoćale životinje i testira ih na virus zapadnog Nila.
Živeo sam dugo s vranama, kraj botaničke bašte i poznajem njihove običaje. Ustanu ujutru, dernjaju se, onda odlete na neku od divljih deponija, tamo skakuću, jedu i igraju se, vrate se u sumrak, galame, odu na spavanje. To što su komarci prskani u Beogradu, ne znači ništa našim pernatim komšijama koje vole da kljucaju po đubretu.
Jezive pretpostavke na šta liče komarci na njihovim hranilištima naterale su me da o tome napišem i jedan roman. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica upozorava građane da ne prilaze izvrnutim pticama.
Dok ne budemo imali jasnu sliku o tome šta se dešava, možemo da nagađamo šta još mogu biti uzorci palih vrana. Ptičiji grip. Nadajmo se da nije, a dobar znak je to što su labudovi, golubovi i ostale ptice, za sad i dalje čitavi. Vrućine. Svake godine su vrućine, pa nemamo zombi-vrane na trotoarima.
Sunčeva aktivnost. Nemamo svake godine sunčevu aktivnost kao ove, kada se svakog dana dešavaju erupcije na našoj zvezdi. Ovo nije za potcenjivanje, naročito ako se ima u vidu da utiče na elektromagnetne talase, električne uređaje (i vi i ja smo elektro-biološki uređaji), navigaciju kod ptica, pa, ko zna, možda i na njihovo padanje na trotoar. Da vidimo dalje. Vanzemaljci… Neko jezivo predskazanje…
…i za kraj trovanje. Ako su ptice po vrućini pile vodu iz reka punih naših govana, možda su se otrovale. Ako su pojele otrov koji je neko krišom bacio na neku divlju deponiju ili njivu, možda su se otrovale. Prošle godine u Borči je uginulo 80 golubova zbog otrovnog kukuruza. Da, cenim da smo mi uzrok. Dok se ne utvrdi pravi uzrok. Budite na oprezu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.