Radi se, gradi se, ruši se 1Foto: Miroslav Dragojević

Čitam, srušio se deo zgrade koja se nalazi tik uz gradilište na Voždovcu i, kao za inat, deo još jedne koja se nalazi uz gradilište u Prote Mateje. Da imamo pet gradilišta, koliko bi u jednom trenutku jedan normalan grad trebalo da ih ima, to bi bila vest.

Međutim, mi ih u Beogradu imamo pet hiljada istovremeno, tako da vest glasi „Obrušile se samo dve kuće pored gradilišta!“ Mafija gradi kao pomahnitala. Pare se peru, još pre dve godine pomislio sam dosta je, eto, dve trećine grada je nestalo, sad imamo neke nove dve trećine, nekog drugog grada, kul.

Međutim, oni su nastavili. Nastavili su svom silinom. Broj rupčaga, koje predstavljaju buduće temelje budućih investitorskih stambeno-poslovnih objekata, uvećava se svakodnevno. Nestaju čitavi kvartovi, tako da na gradilišta nema šta ni da se oslanja, da bi se srušilo.

Beograd izgleda kao prosečna srpska vilica, puna rupa tamo gde su nekada bili zubi, spremna da iz njih izrastu novi, lepši, skuplji, prazni i oprani. Samo naivna budala ili pokvarenjak može da tvrdi da ovolika gradnja potiče iz legalnih novčanih izvora. Odmah da se razumemo, ne mislim, pritom, da je to nešto strašno.

Okej, trgujemo gudrom, peremo pare izgradnjom nekretnina, to nam je ključna privredna grana, mislim, ne nama, nego njima, ali ono što je za respekt jeste broj nesreća na gradilištima.

Pa u Americi svake sekunde pogine osamdeset pet perača prozora. Svake dve sekunde obruše se tri zgrade na objekat u izgradnji. A kod nas? Dobro, dve srušene kuće u istom danu, maler, šta ćeš, dešava se, ali ne dešava se svaki dan.

Tu i tamo nečiji zid stoji krivo, deca se igraju tobogana po parketu, jer se njihova stara zgrada, koja je, inače, odavno trebalo da bude srušena i zamenjena novom, „opranom“, naginje ka gradilištu, gde su radovi malo zapeli, lova malo posustala, investitori se poubijali, šta ćeš, ima toga, ali nema ga puno!

I radnici ginu, ali ne kao perači prozora u Americi. Mnogo manje. Oko osamdeset radnika godišnje, Bog da im dušu prosti, ali kad se zna ko gradi i u kojoj meri, moglo je vala da ih bude i osamsto.

Moglo je da bude mnogo više srušenih zgrada, moglo je da bude mnogo više buđavih zgrada, punih pacova, s bušnim cevima, podignutim parketima i potopljenim podrumima. Ovako, tako stoje stvari uglavnom u Beogradu na vodi. Ostale nove zgrade, ne računajući to što su ružne, iznenađujućeg su kvaliteta, imajući u vidu da im je rok gradnje u proseku dva i po meseca.

Ovo naravno važi dok ne opali neki malo jači zemljotres. To će biti pravi test kvaliteta i izdržljivosti novogradnje. Dotad možemo samo da se divimo investitorima, koji ruše staro za jednu noć, sagrade novo za šezdeset dana, usput se sruši zanemarljiv broj okolnih zgrada, a pogine tek poneko.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

 

 

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari