Foto: Radenko TopalovićJuče smo obeležili 23 godine od pada Slobodana Miloševića. Ne, danas nije šesti oktobar, nećemo ga nikada ni dočekati, he he, kapirate, he he. Juče je bio 24. septembar, dan kada je Milošević izgubio izbore za predsednika SRJ. Građani su petog oktobra samo odbranili svoje glasove, koje je pokojnik umeo da krade kad mu se ne svide rezultati.
Milošević je dvaput poražen na izborima, najpre na lokalnim 1996, kada ga je u svim većim gradovima potukla koalicija „Zajedno“. U ovoj koaliciji nalazila se celokupna postojeća opozicija – SPO, DS i Građanski savez, a u Beogradu im je bila pridružena i DSS.
To što me u to doba Vuk Drašković nervirao, nije me sprečilo da glasam za „Zajedno“.
Naredni put, Milošević je poražen na izborima za predsednika SRJ, održanim na jučerašnji dan, 2000. U prvom krugu, porazio ga je Vojislav Koštunica, koga je podržao najširi mogući front, DOS, u kom se našlo osamnaest opozicionih stranaka, od kojih je retko koja dobacivala do dva odsto podrške, a iz koga je prethodno izopšten SPO, duboko kompromitovan saradnjom sa SPS u Beogradu. Koštunicu je podržao i „Otpor“.
Neko bi rekao da je ovo oproban recept za rušenje autokrata – jednostavno se svi ujedinimo i pobedimo na izborima. Ako pokrade izbore, tu pobedu odbranimo na ulici. E, pa, neće biti. Nije to tako lako. Samo naizgled se tako čini, i to možda vama, ali ne i opozicionim strankama, da je jedna kolona pravo rešenje.
Nije vreme za jednu kolonu, pre svega jer imamo još vremena do tako kritičnog trenutka u kome će se mnogobrojna opozicija naći pred komplikovanim zadatkom deljenja potencijalnog pobedničkog kolača. Imamo vremena za jednu kolonu, jer nemamo jedan, već šest života.
Samo polako, da isprobamo prvo sve druge opcije.
Polovične koalicije, umereno levi, umeredno desni, onda malo bojkot, onda malo proevropska i proruska kolona, onda da jedni pređu kod drugih, pa da se treći pocepaju na četvrte i pete, polako, kud ste navrli s jednom kolonom, znate li vi koja je to muka, doći na vlast posle ovih.
Kad malo bolje razsmilim, bolje je ostati u opozciji, nego popravljati ono što su ovi uništili.
Budimo realni, ovo i nije bogzna kako strašan režim. Tek treba da nas bombarduju, da nam uvedu sankcije, da nam uvedu vize, pa da počne da se razmišljla o jednoj koloni. Situacija nije baš toliko teška, naročito kad se gleda iz ugla opozicione parlamentarne stranke. Još uvek ima prostora da bude gore, rat sa celim svetom, možda na Kosovu, možda i u Bosni, otkud znamo, ali znamo da još uvek nije vreme za jednu kolonu.
Kome se ne sviđa, taj, uostalom, još uvek može da ode iz zemlje. Kakva je to diktatura iz koje može tek tako da se zapali, pa onda na svaka tri meseca nazad u Srbiju, da se krka roštilj i pevaju patriotski songovi. Biće vremena za jednu kolonu, polako, još ste mladi.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
