Foto: Miroslav Dragojević„Oj, Srebrenice, tako si mi mila, dabogda se triput ponovila. Oj, Sjenice, nova Srebrenice, oj, Pazaru, novi Vukovaru…“ stihovi su pesme kojom su pripadnici MUP Srbije u Priboju slavili rođenje deteta svog kolege.
Za ovo verovatno niko ne bi ni saznao da jedan od policajaca nije okačio sporni snimak na svoj Fejsbuk profil. Snimak je ubrzo obrisan, ali se očas posla pojavio na brojnim bošnjačkim stranicama i od cepanja košulje novopečenom ocu ispade šovinistički incident.
Nije me ova afera uopšte iznenadila, a uzbudila me tek donekle, samo zato što ranije nisam čuo ove stihove. Ne znam da li je to nešto što se peva odavno, što se peva redovno ili tek odskora.
Dok sam se terao da pogledam sporni snimak, na njega su reagovali mnogi. Najpre su digli glas rezignirani i preplašeni pripadnici bošnjačke zajednice, imajući u vidu da se nije pevalo u Melburnu, nego u neposrednoj blizini pomenute Sjenice i nešto daljoj blizini opevane Srebrenice.
Za njima su glas digla marginalna građanska udruženja koja se, u skladu s tradicijom, nalaze na udaru ekstremnih desničara, kao izdajnici srpstva, strani plaćenici i autošovinisti. Kad se digla ozbiljna frka, oglasili su se i policajci sa snimka, izvinjavajući se komšijama, ako su im povredili osećanja pesmom u kojoj bi triput da ih ubijaju.
Na kraju, oglasio se i glavni sejač mržnje, kreator zla iz kog džiklja ovo malo preostale kržljave i otrovne Srbije, gospodin predsednik. Kao da opevano slavljenje „Srebrenice“, te plašenje građana regiona ujedinjenjem Srbije i Srpske, nije upravo njegova ideja, predsednik se u javnosti pojavljuje kao „good cop“ i zakasnelim i kilavim saopštenjem hrabri policiju: „Nemojte, bre, to da pevate“, u prevodu: „Pevajte, to su ionako samo ‘Balije’. Sto za jednog.“
Konačno, snimak. Na njemu slavljenici (ispostavilo se sve sami policijski oficiri), sede pijani za jednim stolom ili bauljaju oko njega. Niko se, usled procenta krvi u alkoholu, posebno ne raduje, tih nekoliko olešenih zombija uglavnom ulažu napore da ne bace peglu. Nema euforije. Sa razglasa trešti beskonačno dugačak hipnotički splet nazovi-duhovitih patriotskih pesama, tipa „Mala bocu prima na Sokocu“, među kojima je i „Oj, Sjenice, nova Srebrenice.“
Nisu delovali kao neko ko bi krenuo u pohod na Sjenicu, već pre kao lake žrtve nečijeg pohoda. Jedna „Oj, Sjenice“ je ovog puta otkrivena, ali hiljade drugih koje ovog časa negde u umirućoj Srbiji neko peva, neće. Pevaće se večno i svuda, vrlo moguće i o Božiću, kao poetski vapaj Nebesima zbog izgubljenih ratova. To naš lični saundtrek za put u pakao, koji će pevati i mlado i staro, i vojska i policija, i kurta i murta, sve dok na kraju od Srbije ne ostane samo uređaj sa kog trešti: „Oj, Pazaru, novi Vukovaru.“
Mir Božiji, Hristos se rodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
