Pišem ovu kolumnu u nedelju u sedam ujutru, jer moram da požurim na pijačni dan u Boleču. Šta tamo tražim? Trešnje? Pa, što da ne, ali nisu trešnje prioritet. Tamo će me sačekati Nemanja Todorović, advokat, koji me besplatno zastupa, zajedno sa Sarom El Sarag, u postupcima po tužbama koje je Šapić podigao protiv Nenada Kulačina i mene.
Zašto će me Nemanja čekati tamo? Zato što je Nemanja kandidat za predsednika Opštine Grocka, ispred Biramo Grocku, odnosno Pokreta slobodnih građana. Najmanje što mogu da uradim za drugara je da se javno promuvam s njim po gročanskim lendmarcima i promovišem ga kao odlučnog i sposobnog profesionalca, koji bi bio odlično rešenje za Gročane.
Nenad je isto drug, pa iz Šapca u ovim trenucima već kreće ka pijaci u Boleču. Šta je bilo u Grockoj, saznaćete iz materijala koji smo tamo snimili i emitovali u DLZ. U petak smo Nenad i ja bili u Rumi. Šta smo tamo tražili? Učestvovali smo na tribini Ferka, o izbornim uslovima. Nenad je bio moderator, a pored mene, govornici su bili potpredsednica DS Dragana Rakić i kandidat udružene opozicije (lista broj 5 na glasačkom listiću) Miloš Ćorda.
Zašto sam išao u Rumu? Pa i tamo zbog druga, Lazara, člana DS, jednog od onih koji se godinama, uprkos svim fekalijama koje su ispale iz te stranke, bori za demokratsku i bolju Srbiju. Lazar me je toliko puta ugostio u Rumi tokom protekle dve decenije, da je najmanje što sam mogao bilo da se pozovem na tribinu na kojoj je trebalo pozvati Rumljanke i Rumljane da glasaju.
Na gradskom trgu okupilo se više od stotinu ljudi, mi smo pričali, zapravo, ja sam se drao, a najzanimljiviji deo mi je bilo upoznavanje sa dvoje posmatrača ODIHR koji su izrazili spremnost da saslušaju sve okolnosti u kojima se sprovode ovi izbori. Od tada, svakome ko uoči neku nepravilnost u svom kraju u vezi s izborima, preporučujem, javite se ODIHR-u, na mejl: officeŽodihr-serbia.org.
Šta je zajedničko Rumi, Grockoj, a i mnogim drugim gradovima i opštinama u zemlji? Zahvaljujući bojkotu iz 2020. tamo nema opozicije u lokalnim skupštinama.
Ovi izbori su način da građani koji su protiv režima konačno dobiju svoje predstavnike u lokalnim samoupravama. I u Rumi i u Grockoj se juri što bolji rezultat opozicije, naravno i pobeda, ali, budimo realni, posle višegodišnjeg nepostojanja opozicije u loklanim sredinama, pobeda će u mnogim mestima biti nedostižna.
Zato, ne razmišljajte o pobedi, razmišljajte o što masovnijem izlasku na izbore, da se vaš glas čuje što jače i što dalje. Tek kada se na lokalu okupe opozicioni kandidati i slobodni građani, počinje borba za slobodu. U međuvremenu, možemo da se nadamo višoj sili ili nekom čudu koje će dugu i tešku borbu protiv režima, koji je najgori neprijatelj građana, malo skratiti.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.