Od našeg specijalnog izveštača stiže ekskluzivna reportaža o poseti ministra unutrašnjih Aleksandra Vulina Moskvi. Pre poletanja Vulin je otišao nakratko u toalet, odakle se vratio nasmejan, osvežen i baršunastog glasa.
„Dobro, jel idemo da pravimo sranje?“, obratio se okupljenima, kojih nije bilo. „To, idemo!“
Posle toga otišao je ponovo u toalet, odakle se vratio još nasmejaniji i svežiji, a glas mu je utihnuo u meku promuklost.
„Khm, ajmo u avion, khm, jebaću vam svima majku sad. Videćete vi koga ćete na lečenje, videćete vi koga nećete u vladu, videćete vi koga će da prime u Moskvi sa najvišim državnim počastima, sjebo sam vam koncept, sve sam vam sjebo…“, trljajući ruke govorio je ministar Vulin samome sebi dok je ulazio u avion, u kom je najpre posetio toalet.
Kad se vratio iz toaleta, ovog puta nije bio toliko veseo, već nervozan. Kad mu je stjuardesa pokazala sedište i zamolila ga da se veže, poput majmuna, ministar je počeo da skače sa sedišta na sedište, šiljeći uši, bečeći oči i režeći: „Neću u ćošak, neću u ćošak! E, nećete! E, nećete, bogami!“
Onda je otrčao u toalet. Posle deset minuta stjuardesa je došla ispred vrata da ga upozori da let kasni, a on joj je iznutra doviknuo: „Ja ću ovde leteti, hvala lepo! Ne vredi vam da se ubeđujemo, zapisaću vaše ime, pa će vas zadržavati na graničnim prelazima do kraja života!“ I tako, avion je poleteo, a šta se dešavalo u toaletu možemo samo da pretpostavimo. Mogli smo samo da čujemo ministra kako nekome govori: „Ajde, prospi se opet, majke ti!“
Po dolasku u Moskvu ministra je dočekao hor carinskih pasa za njušenje narkotika, koji je lajući otpevao srpsku himnu. „Hvala vam, hvala, gospodo, baš ste lepo upevani“, salutirao im je Vulin, da bi se zatim uputio u toalet. Po izlasku iz toaleta radnici sanatorijuma Ušijbuljov bacili su mrežu na ministra, koji je ovo dočekao sa osmehom: „Kladim se da nijedan strani ministar u Moskvi nije imao ovakav doček“, govorio je srdačno dok su ga vukli u beli kombi. „Ako bih samo mogao do toaleta, nakratko…“ „Njet“, glasio je odgovor. „Dobro, mogu i u kolima, nije problem. Hvala.“
U sanatorijumu Ušijbuljov ministra Vulina primio je načelnik bolnice Sergej Lavrov, koji se slučajno zove isto kao Sergej Lavrov. „Dobar dan, hoću do toaleta“, izjavio je ministar. „Polako, tovariš, polako“, odgovorio mu je načelnik Lavrov. „Aha, polako, onda da pređemo na plan posete. Hoću da izdam zemlju. Rusija mi je u srcu. Maljčiki, Maljčiki, Staljin, Putin, Lenjin. Snimao sam tajno vaše opozicionare kad su se sastajali u Beogradu, sad sve možete da ih otrujete polonijumom. Imam spisak rusomrzaca u Srbiji, sve ću ih lično streljati, najpre one što me zezaju da sam ludak i narkoman. Slava Rusiji, smrt Srbiji, Americi i Ukrajini. Sad bih do toaleta.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.