„Samo vas gledamo“, recenzija

Video materijal je sjajan, matrica takođe, što ostavlja dosta prostora za pisanje o tekstu. Pesma počinje nostalgičnim podsećanjem na reči „Nije tata ukr’o“ iz hita „Poroci Beograda“. „Govedina“ (2002.), „Poroci Beograda“ (2005.), „Oni su“ (2006.), „Divljina“ (2011.) neke su od pesama kojima je Sindikat vršio lirsku korekciju režima Đinđić – Koštunica – Dinkić – Tadić – Dačić – Đilas, poznatog i kao režim koji ne uzvraća udarce kritičarima.

Pesma „Samo vas gledamo“ objavljena je dvanaest i po godina otkako nas je zajašio režim koji uzvraća udarce kritičarima i pravi, usudiću se da ocenim, daleko veću štetu državi i društvu u odnosu na prethodni. Sve su to momci iz Sindikata primetili u strofama „Samo vas gledamo“. Iznapušavali su vlast kako samo to Sindikat ume, postavili su ih tamo gde im je mesto i može se reći da je ova pesma jedan od najubedljivijih muzičkih spomenika žvalavoj bandi.

Da li je prekasno? Ne za borbu protiv režima, nego za ovakvu pesmu, od ovog benda. Sindikat je od 2012. imao par kritičkih osvrta na režim, no te pesme nisu bile tako lepo primljene kao rodoljubivi songovi posvećeni Kosovu i Crnoj Gori, među kojima „Dogodine u Prizrenu“ (2018.) ima skoro dva miliona pregleda. Sudeći po startu, nova pesma ima šansu da bude gledanija, što je svakako poželjno u zadnjem času za masovno okupljanje protiv mafije koja vlada zemljom.

Strofe su, dakle, na mestu. Refren, međutim, malo škripi. On glasi: „Samo vas gledamo, je l’ ovo realno, posle vas neće ostati ništa, vi ste pošast kao kuga, vi ste najezda termita. Samo vas gledamo i sve vam pamtimo, razmislite dobro da l’ vam je to pametno, imate tri dana da vratite ukradeno.“ Prošlo je trinaest dana otkako je pesma objavljena, a ukradeno nije vraćeno, a dvanaest i po godina je, složićemo se, predug vremenski period da bi oni kojima je pesma posvećena počeli da razmišljaju da li im je pametno to što rade.

Reči „Samo vas gledamo“ gađaju suštinu, jer to uglavnom radimo, samo ih gledamo, pomalo lajemo, av, av, av, av, av, av, a oni nas jebu svakim danom, brže, jače, bolje. Reči „Sve vam pamtimo“ već nisu na mestu, jer Srbi imaju pamćenje smrdibube.

Ko se, recimo, seća da je Sindikat, pre nešto više od godinu dana, pojao srebrnim košarkašima sa Šapićevog balkona. Ja prvi nisam zlopamtilo i širokih ruku ću dočekati svačiji dolazak (povratak?) u rov, a naročito drugarima iz BS, koji imaju neosporan talenat da privuku pažnju širokih masa.

Novi album BS „El Savador“ izlazi uskoro.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.