Foto: Radenko TopalovićSložićemo se da je krajnji trenutak za apdejt srpske faune. Nekada su se o njoj pisale enciklopedije iz više tomova, a sad je dovoljna jedna kolumna kraćeg obima.
Zaboravite na jelene, srne i slične stvorove iz slikovnica i inostranih dokumentaraca. Ove životinje uglavnom dolutaju iz okolnih zemalja, da bi kod nas bile promptno usmrćene. Životinjski svet koji ovde buja, sastavljen je od bića koja su se savršeno prilagodila društvu koje smo teškom mukom stvarali poslednjih decenija.
Prva na listi ptica je, naravno, vrana. Sastavlja se peticija da se umesto orla krstaša, koji je poslednji put viđen pre mesec i po dana, kada su ga ubila neka fina deca, na naš grb turi dvoglava vrana. Vrana je živa metafora za naš narod.
Pametna, prilagodljiva, surova, obožava smrt, đubre i deponije, krade sve što sija, a hrani se bilo čime. Vrane nas svojim prisustvom u svakom kutku Srbije podsećaju na našu prošlost i sadašnjost. One su vesnici smrti, obožavaju groblja i miris leševa, što je usko vezano za našu istoriju punu leševa. Vrane su gospodari đubrišta, a đubrišta su gospodari Srbije.
Komarci su postali simbol ne samo leta, oni se u rojevima kriju po memljivim podrumčinama, pa će vas tako, u sred zime, dok budete odlagali svoj četvrti komplet letnjih guma u poslednjih deset godina, razveseliti ubodom, koji će poprimiti oblik modre krofne, dok se popnete u prizemlje.
Na ovaj način, komarac trenira vaš imuni sistem, jer ga tera na samoodbranu, što sigurno ne može da škodi. Komarci su korisni i kad je reč o rekreaciji, pošto vas inspirišu da skačete po stanu, pokušavajući da ih ubijete, a nema slađeg trčanja od bekstva pred rojevima komaraca na izletništu, koje je prošlog četvrtka zaprašeno, ali ko zna čime.
Smrdibube, ah, smrdibube! One su, osim rudarskih korporacija, naši najdraži gosti iz bratske NR Kine i pravi oktobarski ukras na svakoj domaćinskoj kući, u svakoj srpskoj spavaćoj sobi, na brisačima, za volanom, u klonji, na vašoj glavi. Smrdibube su skroz kul. Ima ih milijardu, nikog ne diraju, a smrde ako ih napadnete. Kad god vidim smrdibubu, s njom se sit ispričam o političkoj situaciji u svetu, to je vrednost gostujućih životinjskih vrsta.
Ose su, zajedno sa muvama, elita srpskog društva insekata. Obe vrste su vekovima dragi gosti na slavama, svadbama, daćama, đubretu i govnima, te voću na pijacama. Naši stari znali su – osu ignoriši, a muvu nemoj, treba za pecanje. Još uvek ima, među starijim Srbima, onih koji umeju da uhvate muvu u letu, otkinu joj glavu, pa je onda puste, pa je onda opet uhvate u letu, pa na udicu.
Nekad se to radilo zbog ribolova, međutim danas, kada ribe najčešće plivaju leđno i u sebi nose više otrova nego ministarka rudarstva i energetike, muve se na ovaj stari način love samo da bi se deca zabavljala još nečim osim Tik Tokom.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
