Selektivna prohibicija bromazepama

Tako su devedesete postale poznate kao „bensedinske“ godine. Ljudi su sami sebi prepisivali, kupovali i gutali bendžose i bilo im je lakše.

Ni ova vlast nije mnogo rigorozna kada je reč o sličnim lekovima, naročito bromazepamu, novom najboljem srpskom prijatelju. Ovaj lek, koji se koristi za lečenje visokog pritiska i anksioznosti, dobija se na recept bez ikakvih problema. Koliko vas ima babu, kevu ili tetku, kojoj ponekad uzmete tablu bromazepama, samo da vam želudac manje skače i srce manje preskače od života koji vas ubija.

Vaša mala „bakina avantura“ ili „Idem od tetke lek da uzmem“ kod režima je prolazila neopaženo, sve dok, prvi put u istoriji Srbije, neko nije uhapšen zbog jedne tablete bromazepama! Uznemirenje se osetilo u vazduhu, a panika je počela drma hronične autofarmaceute, koji su spas od Vučićevog terora pokušali da nađu u malim umirujućim bombonama, koje su pozajmljivali od svojih bliskih rođaka.

Za paniku nema razloga, dragi moji tabletomani. Hapšenje zbog bromazepama nije obično hapšenje. Ono je posledica specijalne operacije kraljevačke policije, koja se desila posle izvođenja predstave „Ustav i prava građana“, u režiji Vojkana Arsića, po scenariju Minje Bogavac i u koprodukciji Grupe Grupe i Reflektor teatra.

Kao što sam naslov kaže, ova putujuća predstava nije obična predstava, ona predstavlja pozorišnu borbu protiv državne tiranije, autoritarizma i mafije koja upravlja našom banana-republikom, kroz lik i nedela jednog čoveka, i njegovih balegara, u koje spadaju i panduri koji su organizovali sačekušu pozorišnoj trupi, koja je te večeri „Ustav…“ igrala u Kraljevu.

Trkeljisali su ih i trkeljisali i onda su glumici Mileni Božić uspeli da nađu, ne heroin, ne kokain, ne marihuanu, već tabletu bromazepama i uhapsili je. Svega ovoga ne bi bilo da predstava nije politički angažovana i da u policiji koja štiti dilere nema više govana nego u toj-toju na Exitu. Odmah su se javili dežurni branioci prava (i sami, verujem, nakljukani bromazepamima), kenjajući kako je zakon jasan i kako počinilac ne sme imati u posedu lek za koji treba recept, a za koji ne poseduje recept. No, pošto je reč o jednoj bakinoj tableti, sud treba da bude milostiv, a glumica osuđena na čišćenje parka.

Možete misliti kako je igrati politički angažovanu predstavu u Vučićevom fireraju. Naravno da glumici treba „bromić“. Moje mišljenje je, ipak, da bi bromazepame i slične lekove trebalo u potpunosti zabraniti. Ko vas jebe. Vaša tabletomanska smirenost treba da se prelije u anksioznost, anksioznost u bes, a vi na ulice. Tamo ćete pronaći svoj novi bromazepam – vaninstitucionalnu borbu protiv tiranije.