Foto: Radenko TopalovićTrideset prvog decembra gospodin predsednik je besedio na jednom jutarnjem programu o tome kako je popularniji u Kini od Bate Živojinovića, preporučujući sebe kao idealnog za upravo izmišljenu funkciju povremenog posetioca Kine o državnom trošku, „jer nema nameru da se još dugo bavi politikom“.
Mogao se ovaj nastup možda protumačiti i kao: „Tužan narod za Novu godinu, daj da mu ulijem malo lažne nade, lupetajući kako ću uskoro sa bavljenja diktaturom preći na nešto drugo, u hodu ću smisliti šta.“
Milici Zanoktici je poklonio za Novu godinu izjavu da bi voleo da je vidi i javno u SNS, a ne samo polujavno, a onda se drugog januara popeo na Iriški venac, gde je sa sobom odvukao svitu mamurnih i uspavanih nevoljnika, da odradi svoju prvu ovogodišnju javnu terapiju, hiljadu sedmim izvođenjem monodrame „Ja, protiv celog sveta“.
Nastup od drugog januara pokazao je da u slučaju gospodina predsednika izreka „Nova godina, novi ja“ ne važi. Stari, dobro poznati on, borio se protiv nevidljivog neprijatelja i širio pasivnu i aktivnu agresiju nad svima, pa i nad nama koji ga nismo gledali, već smo čitali izveštaj sa predstave.
Pošto kod predsednika više nema rečenica sa jasnim subjektom, predikatom i objektom, morali samo da zađemo dublje, kako bismo pokušali da provalimo šta hoće da kaže.
Prvo je branio vlast i opoziciju od medija na nemačkom, koji su se usudili da primete kako je vlast autokratska i lopovska, a opozicija kilava i nikakva. Neće niko njemu da dira, odnosno bira, opoziciju.
Seo je onda u mali moždani vremeplov i posavetovao Miloševića kako Gonzalesovu specijalnu misiju treba okačiti mačoru o klikere.
Moguće je i da je ostao u sadašnjosti, a da je Gonzalesa poistovetio sa strancima koji traže nezavisnu istragu o tome koliko je glasova podrpao na izborima.
No, umesto da kaže „Dovedite sto komisija, neće nijednu nepravilnost uočiti“, on je rekao, parafraziraću, „Gonzalesa, mački o brkove“.
Novinari su uočili i nejasnu verbalnu konstrukciju o broju građana na protestima: „Znate koliko su pobedili, toliko koliko im je bilo na poslednjem skupu, 17.000 ljudi. Takvi su to lažovi.
A mi u glavu sve znamo… uvek im dodamo… jer hvatamo ljude koji ne stoje nego idu.
Bilo je mnogo manje ljudi od onoliko koliko su pomenuli. Ali nek žive u spostvenoj laži.“
Šta je hodajuća dnevna bolnica htela da kaže? Da je bilo manje od 17.000 ljudi u subotu? Koliko? 16.500?
Zašto nismo čuli, kao dosad, da je u glavu bilo 4.598 osoba, koje su pritom uglavnom odlazile. Zašto se uopšte frljati sa brojem onih koji samostalno, bez pretnji, sendviča, podmićivanja i organizovanog prevoza, dolaze na miting protiv izborne krađe, neposredno pred novogodišnji doček?
To je klizav teren, na kom bi predsednik morao da bude mnogo radikalniji u izvrtanju činjenica, to jest laganju.
Mora da je mamurluk.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
