Severna Makedonija kao kusur

Prva vest iz ove „privatne posete“ bio je njegov poziv Severnoj Makedoniji da se udalji od Srbije kojom vlada Njegova Niskost (on ga drugačije zove) i zbliži se sa Kosovom, Albanijom i Bugarskom.

Ovo bi moglo da prođe kao drugarski savet, da je Kurtijeva poseta bila drugarska prema Severnoj Makedoniji.

Tokom njegovog boravka isticane su isključivo albanske zastave, uz mape takozvane „velike Albanije“.

U skopskoj opštini Čair, Kurti je prisustvovao preimenovanju ulice Druga makedonska brigada u Adem Demaći. Sve u svemu, nije se baš ponašao kao da je u Severnoj Makedoniji.

U nedelju se iz letnjeg sna probudio makedonski predsednik Stevo Pendarovski, koji je oštro osudio ceo fazon Kurtijeve posete, te zatražio da se sve detaljno ispita.

U nedelju, pre Pendarovskog, iz jazbine Jovane Jeremić javila se Njegova Niskost, ispljuvavši „velikoalbanski“ šmek Kurtijeve „šokantne“ posete.

Kad se taj javi, to je znak da ne treba brzati sa zaključcima. Kao što je Kurti obišao delove Severne Makedonije sa albanskom većinom, uz potpuno ignorisanje državnih obeležja Severne Makedonije, tako i Njegova Niskost ume da svrati u Republiku Rusku, da srbuje, uz potpuno ignorisanje Bosne i Hercegovine.

On, štaviše, čvrsto podržava Milorada Dodika, koji svakodnevno insistira na otcepljenju Republike Srpske od BiH. Kurti je, gledano iz diplomatskog ugla, bio blaži.

Posle prećutnih pretnji „velikom Albanijom“ i otvorene podrške albanskim opozicionim partijama, on se ipak obratio Severnoj Makedoniji, ne dovodeći (još uvek) u pitanje celovitost države u koju je banuo.

A šta je uradila Severna Makedonija da popije ovakav šamar?

Makedonski analitičar Branko Tričkovski je na društvenim mrežama napisao: „Ako se, u uslovima žestokog konflikta dve zemlje s kojima se graničiš, srećeš i srdačno razgovaraš samo s jednom, druga će ti doći u privatnu posetu.“

Drugog avgusta je Ilinden, makedonski Dan republike. Na Ilinden 1903. u Makedoniji je podignut ustanak protiv Otomanskog carstva.

Na godišnjicu ovog ustanka, 1944, u manastiru Prohor Pčinjski (Srbija), održano je prvo zasedanje ASNOM-a, čime su postavljeni temelji modernoj makedonskoj državi.

Ilinden, 2023, Stevo Pendarovski proveo je u inostranstvu – u poseti manastiru Prohor Pčinjski.

Društvo mu je pravila Njegova Niskost, a susret je protekao uz obostrano ulizivanje. Rekao bih da upravo ovde leže koreni Kurtijeve „privatne posete“.

I sam poreklom Makedonac, usudiću se da primetim kako u doba ključanja velikosrpske i velikoalbanske histerije, Severna Makedonija treba triput da meri pre nego što napravi svaki naredni diplomatski korak.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.