Sindikalno okupljanje i druge zablude

Citiram Ustav: Zaposlenima je garantovano pravo na slobodno sindikalno udruživanje. Oni su slobodni u svojoj volji da osnuju sindikat i poslodavac ne može tome da se usprotivi, niti da kazni, otpusti ili stavi u nepovoljan položaj članove sindikata zbog tog njihovog svojstva. Ukoliko poslodavac zabranjuje osnivanje sindikata ili članstvo u već postojećem sindikatu ili stavlja člana sindikata u nepovoljniji položaj u odnosu na zaposlenog koji nije član, zaposleni mogu tužiti poslodavca za diskriminaciju na radu ili mobing.

A čemu sindikat uopšte služi? Citiram Zakon o radu: Sindikatom se smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.

Šio mi ga Đura? Skrolovao sam i skrolovao, u mračne dubine Zakona o radu, sve do člana 205, gde počinje trtomuđenje o sindikalnom organizovanju. Ukratko: šio mi ga Đura. Zamislite sad uniju sindikata, konkretno, Uniju sindikata prosvetnih radnika, koja je, posle incidenta sa stolicom, organizovala proteste u 47 gradova u Srbiji, sa zahtevom da se prestane sa učeničkim nasiljem. Vraćanje tri gada u školu, jasnije od svih članova Zakona govori koliku zapravo moć ima sindikat, ili unija sindikata.

Oni služe da možemo da kažemo evo, imaju i kod nas radnici imaju pravo na sindikalno okupljanje, ali, bez brige, to ne znači ništa. Direktor je uvek jači. Ako sindikalac preterano laje, biće kažnjen tako da drugima to više neće padati na pamet.

Možemo povremeno da čujemo pojedine sindikate vojske i policije kako kritikuju rad ovih institucija, ali jače od njih čuje se kako im se iz tih institucija smeju i nešto tiše, kako im prete. Kod privatnih poslodavaca, sindikati praktično ni ne postoje, zbog toga što poslodavac, po Zakonu, može da otpusti bilo koga, bilo kad, iz bilo kog razloga, ili bez razloga.

Pošto režim ne trpi ni talasanje koje nema nikakvog efekta, preventivno su organizovani većinski sindikati podobnih i poslušnih, kako bi ućutkali ove koji se tripuju da smo i dalje u komunizmu. Pitali novinari Uniju sindikata prosvetnih radnika jel ćete opet da se okupljate, sad, kad vam je sistem svima izmakao stolicu i smeje vam se u lice? Ćute. Razmišljaju da li da sledeće okupljanje bude turnir u tabliću ili možda masne fote.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.