Foto: Radenko TopalovićJedan je zakukao kod mene na Fejsbuku zašto fudbalere reprezentacije zovem „šišmiši“, pa da odmah razjasnim – u sklopu prikazane antifudbalske veštine, to je izuzetan kompliment za momke. „Vampir“ je jedina srpska reč u stranim rečnicima, stoga je sjajno, makar na kratko, skrenuti pažnju sa lošeg fudbala na srpsku tradiciju.
Druga utakmica koju sam gledao na EP u Nemačkoj bila je Hrvatska – Italija, u kojoj sam navijao za Italijane, jer za njih i Argentinu, pored naših nesrećnika, navijam još od 1982.
Treća utakmica koju sam gledao bila je Srbija – Danska i to je bio zanimljiv psihološki eksperiment nad samim sobom – kako da odgledam tekmu, a da ne zaspim.
Osim toga, bilo je zanimljivo koliko me je savršeno bolelo uvo ko će ići dalje, jer fudbal kakav su pokazali i jedni i drugi (a bogami i Engleska i Slovenija) je takvo dno, da nijedna od ekipa iz ove žalosne grupe nije zaslužila da ide dalje.
Ceo dan sam samoga sebe ložio da ću navijati za „šišmiše“, dobro, ako ne za „šišmiše“, onda bar za Pikseta, čak sam i njegovu sliku u Zvezdinom dresu na Instagram stavio, ali nije išlo.
Nije išlo, jer sam video fotografiju Nosferatu Vulina u dresu reprezentacije, jer je Cecin zet, posle pritiska tabloidne javnosti, dobio mesto u prvom timu, nije išlo, jer ceo taj preskupi frik šou zaista ne predstavlja Srbiju, već režim.
S druge strane, to je Srbija – režim i sve ono što su građani dopustili da im režim uradi, tako da ovo jeste i reprezentacija SNS i reprezentacija Srbije, koja na trećem velikom takmičenu, baš zbog svega prethodno napisanog, nije prošla grupnu fazu.
Antidepresiv koji mi je prepisan radi dobro, čim sam se otarasio negativnih emocija vezanih za naše fudbalere, čim ih ponovo nazivam „naši“, čim nisam navijao za Dance, a verovatno neke veze ima i to što sam utakmicu gledao daleko, daleko, među ljudima koje boli uvo za fudbal.
Igra Srbije i Danske bila je toliko bedna, da sam navijao da niko ne da gol, što se na kraju i desilo, te sam bio zadovoljan.
Krvoločna javnost, koja je Pikseta razapela i pre prvenstva, takođe je zadovoljna. Verujem i da su „šišmiši“ zadovoljni, to jest, znam da nisu nezadovoljni, jer posle utakmice nije bilo suza na terenu, valjanja po travi i zagrljaja utehe.
Za razliku od utakmice sa Slovenijom, kada su navijači Srbije samo otpevali himnu, a ostatak tekme odćutali, sada su povremeno vikali „Srbija, Srbija“, te verujem da su i oni zadovoljni svojim malim sportskim izletom.
Kad se sve sabere, svi su zadovoljni!
Reprezentacija je prošla u skladu s očekivanjima, od svega što ne valja u srpskom društvu, odlučili smo da je najgori Piksi, Oskar zapalio da ćaska s Kurtijem, pala kišica, može da se diše i ono što je najbitnije, ljubitelji fudbala sada konačno mogu da počnu da gledaju Evropsko prvenstvo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
