Škola je gotova

Istovremeno, na instagramu i Tik Toku sve je prštalo od vršnjačke podrške maloletnom vračarskom ubici.

Krizni menadžment otpočeo je bestidnim objavljivanjem ličnih podataka o maloletnom ubici, upitne istinitosti, uz horsko mantranje državnog vrha da sistem nije zakazao.

Jedni su lupetali da je ubica član sekte, drugi su pre toksikološkog nalaza utvrdili da je bio pod dejstvom narkotika, Protivno svim zakonima objavljeno je ime i prezime deteta-ubice, a predsednik je, izgazivši svoja ustavna ovlašćenja i nekoliko zakona, izneo podatke o tome gde je, kako je i od čega ubica bio lečen, da li mu roditelji imaju pare, te ko ga je i kako maltretirao.

Ova podmuklost imala je za cilj da skine odgovornost sa režima.

Masovno bavljenje privatnim životom maloletnog krvoloka služilo je da zaključimo kako su za njegov zločin krivi roditelji, igrice, vršnjaci koji su ga zadirkivali, devojčice koje ga nisu htele, svi, samo ne država.

Krizni menadžment je uspeo – građanima je nametnut kolektivni osećaj krivice.

Moramo da razgovaramo sa decom, da ih pitamo kako su, da im špijuniramo telefone, ispustili smo ih iz vida, prepustili mračnoj stihiji koja dolazi sa zapada. Svi smo krivi za ovo.

E, pa nismo. Zna se ko je kriv – oni koji više od deset godina vladaju strahom i nasiljem.

Svesni kakva im je država, prepušteni bahatim maloumnim sadistima sa jutjuba i tiktoka, (neka) deca su se pretvorila u monstrume.

Predsednik se dosetio da predloži smanjenje krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina, a da mu se ovo obije o glavu, već u četvrtak se pobrinuo masovni ubica iz Mladenovca, star 21 godinu.

Predložen je i stari dobri policijski čas, bez obzira na to što „sistem funkcioniše“.

Hm, ne bi bilo zgoreg i da policija bez naloga upada u stanove. A možda i da izmenimo član 149 KZ, ko se buni, taj podržava ubijanje dece.

Očekivano, opozicija je, čim se usudila da zucne, optužena da politizuje tragediju. Nemam decu, pa mi je možda lakše da sagledam situaciju. Neki roditelji se i dalje teše da je ubistvo u „Ribnikaru“ izolovani incident. Pa i ono u Mladenovcu.

Da imam dete, od prošlog četvrtka ono više ne bi išlo u školu, sve dok poslednji kreator antidruštva u kom je u sredu otpočeo talas nekontrolisanog nasilja svih nad svima, ne podnese ostavku.

Ovo je borba roditelja za živote njihove dece. Ona nadilazi stranačke interese.

Ukoliko nisu to shvatili do sad, shvatiće ubrzo, na teži način. I naprednjaci su roditelji.

Njihova deca potencijalne su žrtve otrovnog karmičkog ploda koji je izrodilo nemilosrdno kasapljenje srpskog društva. Roditelji moraju da krenu u akciju, a njihov motiv neće biti pobuna, već strah.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.