Definicija kaže da se „skrnavljenja vezuje za religiju, te da se kao predmet skrnavljenja najčešće pojavljuju crkve, džamije, hramovi ili drugi verski objekti, koji su predmet vandalizma ili dela kao što su ubistva, silovanja i sličnih, koja bi trebalo da im oduzmu 'posvećeni' karakter.“
Prethodnih dana mogli smo da čujemo kako naprednjaci i naprednjakuše gađanje crvenom farbom svojih belih šupa sa likom psiha, nazivaju skrnavljenjem. Pošto slabo stoje s obrazovanjem, ovakvo karakterisanje aktivističkih napada na njihove mesne odbore moglo se okarakterisati kao lapsus, da se nije ponovilo dvesta puta.
Vrh piramide je, dakle, farbanje u crveno, gađanje jajima i lepljenje nalepnica po svojim lokalnim leglima, definisao kao skrnavljenje. Ovo znači da su naprednjački mesni odbori, zahvaljujući smrti građana kod novosadske železničke stanice, unapređeni u „crkve, džamije, hramove ili druge verske objekte“.
Crkve SPC jesu naprednjački objekti, gde se na stolicama urezuju imena poglavnikove uže familije, ali naprednjački mesni odbori nisu crkve. Oni su nešto više. Ne mogu biti ni džamije, kad se ima u vidu poglavnikov stav „sto muslimana za jednog Srbina“. Naprednjački lokalni odbori su, znači, hramovi. Hramovi organizovanog kriminala i korupcije.
Tu se naprednjaci mole svome poglavniku / bogu, zahvaljujući mu se na prilici da postanu ono što bez njega nikada ne bi bili i plaćaju reket, tačnije donaciju, da ostanu tu gde su, jer zna se da je njihov bog, bog besa i lomljenja kvaka i ako vernici nisu poslušni, lako se može desiti da se nađu u nemilosti božijoj, u vidu otkaza, javnog blaćenja ili čak apsa.
Zato naprednjaci i naprednjakuše mazanje svojih hramova crvenom farbom karakterišu kao skrnavljenje. Tretiranje kapilara zla kao hramova objašnjava i pojavu nezakonitog kačenja srpskih zastava po njima. Hramovi naprednjačkog boga iznad su ljudskih zakona. Oni su iznad pravoslavnih pravila i zakona. Hramovi SNS su pod jurisdikcijom mafijaških zakona apsolutne odanosti i slepog služenja.
Možemo da vidimo vernike kako svojim telima štite svoje hramove. Nekada jedan, nekada dva, nekada šest, a u nedelju smo u Novom Sadu mogli videti njih pedeset, kako u transu, zamišljajući svoje koruptivne obrede, te fizičke napade na svakoga ko ne ljubi njihovog boga, ćutke prave živi štit ispred novosadskog naprednjačkog hrama.
Ljudi su im prilazili, pitali ih šta rade tu, Žake ih je pitala da li će se pridružiti građanima, a oni su se uzdržavali od deljenja šljaga, moleći se u sebi: „Oče naš, na Andrićevom vencu, neka bude carstvo tvoje i volja tvoja. Mito naš nasušni daj nam danas i izbavi nas od Ješića, Marinike i Šolaka.“ Očekuje se da skrnavljenje naprednjačkih mesnih odbora uđe u izmene Krivičnog zakonika i bude strogo kažnjivo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.