Smrt umetnika

Ovo nije zaobišlo ni Boru Đorđevića, koji je ispustio dušu u LJubljani, istom mestu i na sličan način kao Josip Broz, njegova doživotna neživa meta.

Čovek se tokom života menja, umetnik naročito. Životno delo Bore Đorđevića, oko toga se valjda svi slažu, jesu prva četiri albuma Riblje čorbe, te poneka pesma posle njih. Valjda niko neće sebi uskratiti Borine najbolje stihove i pesme zbog političkih gafova koje je, nelečen od opijata, docnije pravio.

Poziciju izvršnog urednika srpskog Plejboja iskoristio sam da 2009. napravim dva eksperimentalna intervjua sa nacionalističkim maskotama, Borom Đorđevićem i, nekoliko meseci potom, Momom Kaporom.

Hteo sam da pokažem ne samo da je kultura dijaloga moguća, već da se, dobrom strategijom, intervjuisanom pruži prilika da revidira svoje stavove.

Primenio sam strategiju američkog Plejboja da ove intervjue radim iz nekoliko dana. Tačnije, iz dva dana, iako su Ameri svoje čuvene intervjue stvarali i po nekoliko nedelja. Pretpostavio sam da Đorđević na mene gleda kao potencijalnog provokatora, pa sam isplanirao da ceo prvi dan bacim. Taj dan služi za upoznavanje i spuštanje garda.

Bora je tokom celog prvog dana bio uzdržan, pa i nadrkan, ali sutradan smo već bili drugari.

I ostali smo drugari. Bio je raspoložen i spreman da na sva „teška“ pitanja odgovara duhovito i sa dečačkim ushićenjem.

Pričao je, na primer, sa suzom u oku, o svojim odnosima sa hrvatskim muzičarima, jasno stavljajući do znanja da mu nije milo što je sve bilo kako je bilo. Raša, naš urednik fotografije, bio je sa nama sve vreme i tog drugog dana napravio je, verovatno, najbolje Borine fotografije posle osamdesetih, a možda i ikad.

Jednu od fotki, po Rašinom i mom mišljenju najbolju, okačio sam kao „priču“ na Instagramu i Fejsbuku kad je Bora umro.

Uglavnom su pratioci lepo reagovali, osim jednog Adnana, s kojim sam se brzo sporazumeo i izvesne Biljane koja mi je napisala „Jebo te četnik“.

Blokirao sam je, jer blokiram i za manje.

U moru onih koji su se od Đorđevića na mrežama oprostili dostojanstveno, našao se neprijatno veliki broj njih koji su osetili potrebu da na dan njegove smrti ističu Borine grehe i greške.

To neće umanjiti veličinu ovog divljeg poročnog pesnika, a Riblja čorba će ostati drugi najveći jugoslovenski rok bend, odmah iza Bijelog dugmeta, a za nekoga i najveći.

Verujem da ljudi osećaju da ih je Bora izdao i povredio, ne kapirajući da je izdao i povredio pre svega sebe.

Budimo nežni prema mrtvim umetnicima, oni su sve vreme bili praktično dečurlija.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.