Srbi protiv Kerbera i Harona

U nastavku ovog civilzacijskog nadmetanja, danas smo svedoci sledećeg fenomena: dok se cela Evropa savija i cvili pod vrelim udarima meteoroloških nepogoda Kerber i Haron, u Srbiji sve funkcioniše kao i inače.

„Kao i inače“ je relativna forma za našu zemlju, jer u njoj inače ništa ne funkcioniše kako treba. Vlast se, tokom trajanja crvenog meteorološkog alarma, opredelila za identičnu taktiku kao tokom pandemije – prirodnu selekciju. Izostanak bilo kakvih mera za zaštitu od ogromnih vrućina jasno govori o tome da se favorizuje opstanak bogatijih, moćnijih i fizički jačih.

Gradski saobraćaj… ne, nema svrhe pisati o tome. U Beogradu su bazeni besplatni, ali se višesatno čekanje u redu plaća sunčanim i toplotnim udarima. Pitanje je i da li su građani edukovani za ispravnu upotrebu bazena, pošto vrućinčinu često koriste za čvarenje i brčkanje, uz opšteprihvaćeno mišljenje da je suncobran za slabiće i kukavice.

Bazeni i akva-parkovi su omiljena letnja razonoda u Srbiji. Osim što podstiču opasno izlaganje suncu, ova mesta terorišu svoju neposrednu okolinu. Prekjuče sam dobio dva snimka iz komšiluka javnog bazena u Gornjem Milanovcu. Jedan jutarnji, drugi noćni. Na jutarnjem se čuje kako sa bazena trešti autotjunovano smeće, dok na noćnom piče narodnjaci. Srbin se, dakle, sa Kerberom i Haronom, kao i ostalim neprijateljima u svojoj istoriji, bori uz pesmu.

Toliko o onima koji imaju izbora. Mogli su da sede kod kuće, u hladu, a odabrali su da idu da se prže i kuvaju na bazenima. Ima, međutim, onih koji su primorani da rade u uslovima u kojima se i potpuno zdrave, jake i mlade osobe prevrću. Na njih niko ne misli. Radnici koji se ovih dana nalaze napolju će, verovatno, razviti neke supermoći posle pakla koji su im zajednički priredili majka priroda i očuh, režim.

Šalim se, naravno da neće razviti supermoći, samo će uspeti da preguraju crveni alarm, uprkos tome što je verovatnoća da ga neće pregurati bila prilična. Njihova tela biće iznurena, a naplata za vreli teror će ih, nažalost, verovatno sačekati u budućnosti.

Ovaj tekst će, avaj, progutati letnja vrelina. Oni koji uživaju u klimatizovanim stanovima i kancelarijama, voze se klimatizovanim kolima ili leškare u klimatizovanim apartmanima na egzotičnim destinacijama, tokom dvomesečnih godišnjih odmora, nikada neće imati sluha za radnice i radnike koji se peku na svojim radnim mestima, u danima kada nisu morali, ili čak nisu smeli da rade.

Da li su jedan, dva, tri ili pet radnih dana vredni ljudskog života? Život, u surovoj verziji kapitalizma u kojoj žive i umiru građani Srbije, vredi i mnogo manje. Osim života onih koji upravljaju našim životima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.