Srbija protiv Marka Janketića

Janketić je isprozivao tastatura i mobitel ratnike, što ne idu na Kosovo da se tamo bore za odmetnutu pokrajinu, šta traže po beogradskim ulicama (u žalosno malim brojevima), ovde nema mesta za normalan svet, svojim ćerkama bi preporučio da idu iz Srbije i eto, to je bilo dovoljno da mu se na glavu sruči čitav (srpski) svet.

Kao osoba koja se zbog javnog iznošenja mišljenja više stotina puta našla pod velikosrpskom sajber-sekirom, mogu odgovorno da tvrdim – režim nije morao ni da namigne da bi rulja tikvana, naoružana pametnim telefonima i, ređe, tastaturama izvršila prepoznatljivi juriš na onoga koji se usudio da kaže istinu.

Ne istinu koju „znaju svi mladi“, nego istinitu istinu, da od Srbije nije ostalo ništa, a da to „ništa“ uveličavaju svi koji se, skriveni iza elektromagnetnih uređaja za telekomunikaciju, lože kako je Srbija nešto upravo suprotno od „ništa“. Kada živiš u iluziji da si svašta, a u stvari si ništa, samo ti je, na sve Kesiće, Kulačine, Petroviće i Čongradinke, falio nekakav Marko Janketić.

Ne bih rekao da većina mladih deli stavove Marka Janketića. Ni većina matorih ih ne deli. Možda su ih svesni, ali ih ne dele. Kad im srednje uvo prodžaraš stavom koji je u suprotnosti sa njihovim stavom o tome šta je realnost, doći ćemo do jedine prave realnosti, a to je nasilje nad onim ko se usudio da iskaže svoj stav.

Udri Marka, udri jako, najodvratnijim uvredama, najjezivijim pretnjama, čitavim verbalnim nasilničkim arsenalom loših gubitnika, da mu više ne padne na pamet javno da progovori, a naročito da decu zadrži u Srbiji.

Bezrepim čudovištima, dresiranim da napadnu svakoga ko prkosi njihovom umišljenom ratničkom identitetu, više ne treba naredba. Nije više potrebno da neko šapne, braćo, Janketić je nešto kenjao, svi u napad! Srpski sajber-prostor dijametralno je suprotan srpskom realnom prostoru. Koliko je srpski realni prostor unižen, uništen i jadan, toliko je srpski sajber-prostor pun vitezova koji bi da streljaju, zakolju ili obese (i porodicu i počinioca) zbog jedne pogrešne (ispravne?) rečenice.

Problema skoro pa ne bi ni bilo da se srpska sajber koljačka kanalizacija ne izliva na srpske ulice, gde onome ko se ogrešio o prećutni zavet da nećemo naglas o tome ko smo i kakvi smo, sledi fizički napad.

Ne smemo potcenjivati srpski krvoločni kolektiv, a naročito je pogrešno precenjivati kolektiv, slikajući ga boljim nego što jeste. Janketić je ubo gde (ne) treba i miteser je pukao. Sve smrdi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.