Srbijanci psuju bolje od Srba

Kad je reč o psovkama, istakao sam da su one u tradiciji žitelja Srbije. Nisam rekao, ali ću ovde napisati, one su deo srbijanskog kulturnog nasleđa.

Kad kažem Srbijanci, mislim na stanovnike Srbije, jer kad Moravac ili Šumadinac, odnosno Srbijanac, opsuje u pravom trenutku i na pravi način, nema lepše muzike za uši. Srbijanci, dakle, ljudi koji žive u Srbiji, ne računajući Vojvodinu, takvi su majstori u psovanju da mi se više puta desilo da sedim s Bugarima, a oni me teraju da psujem, jer meni (nama) to tako dobro ide, a njima ne baš.

Osim Bugarima, psovanje ne ide vojvođanskim, kao ni prekodrinskim Srbima, odnosno Srbima iz Crne Gore, pre svega iz istorijskih, ali i socioloških i kulturnih razlika u odnosu na nas.

Jednostavno, ne umeju i nije to ništa strašno, naprotiv, moglo bi se reći da su „zapadni“ Srbi verbalno „pristojniji“ od Srbijanaca.

Dok nisam „bustovao“ objavu, u kojoj nisam sve ovo ovako lepo obrazložio, reakcije su bile normalne.

Onog trenutka kada se odmetnula među stoku, krenuo je pakao.

Počelo je komentarom: „Nema gore psovke od reči ‘Srbijanac'“, koja me je, kao Srbijanca, prilično uvredila, ali taj komentar nisam (isprva) obrisao, jer mi je bilo zanimljivo tako ekstremno viđenje jedne istorijsko-geografske odrednice.

Ispostaviće se da je biti Srbijanac u preplašenim velikosrpskim očima ozbiljan greh, kao da to na neki način poništava činjenicu da sam, osim što sam Srbijanac, istovremeno i Srbin.

Zahvaljujući pretnjama klanjem, metkom u čelo i mlaćenjem na ulici, koje su pristigle na moj kratki video uredak, iz potpunog nehata sam uleteo u zonu srpskog sumraka, u kojoj je žitelju Srbije, čiji su otac i deda bili Moravci, zabranjeno da se deklariše kao Srbijanac, već mora da se trpa u isti koš sa Srbima koji ne umeju da psuju.

Paradoks je da „koljači“ prihvataju pojam „drugosrbijanac“, dok istovremeno odbacuju pojam „Srbijanac“.

No, od mene je možda neozbiljno da tražim inteligenciju tamo gde nema mozga, ali svakako tvrdim da je diskriminacija Srbijanaca nedopustiva.

Čast svakome na crnogorskom i bosanskom poreklu, ali ima nas i koji vučemo korene direktno iz beogradskog pašaluka, stoga i jesmo takvi majstori u psovanju – do njega smo se izborili na teži način, u odnosu na gospodu sa zapada i severa, kojoj su naši, srbijanski preci izvojevali slobođenje od Austro-Ugarske.

Svakog ko mi je pretio zato što sam se deklarisao kao Srbijanac sam blokirao, pretnje sam prosledio zaštitnicima novinara, a ovaj neplanirani incident učinio me je većim Srbijancem nego ikad.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.