SrbijAVoz i druge nove reči

Spajanje dve reči u jednu, do tada nepostojeću, odnosno razbijanje jedne dosad postojeće reči u dve, radi lakšeg shvatanja, osnovne su odlike jezika savremenih Srba.

Od starog pravila „neću, nemam, nisam, nemoj“ nije ostalo ništa, jer su građani mnogobrojna „ne“ spojili sa mnogo čime. Vuk je lepo rekao „Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“, što znači da je jezik živ i promenljiv, onoliko koliko je narod koji ga govori, a naročito piše, živ i promenljiv.

Ukoliko je narod ovakav kakav je danas, razdvajanje „ne“ od drugih reči nema veze s onim kako se to radilo nekad. Tako je danas uobičajeno, a od sutra će već biti u bukvarima: nemogu, nezelim (mrzelo ga da traži „ž“ na tastaturi), numem (skraćeno od neumem) ili recimo neverujem, čiji se skraćeni oblik „nevera, brt“ odavno odomaćio među tada mladima, a sad već više i ne toliko mladima.

Naš narod ne bi bio tako lucidan kada ne bi razdvajao „ne“ tamo gde je ona silom sprčena uz drugu reč. Ova reč najčešće je komplikovana ili nerazumljiva, a dodavanje „ne“ ju je činilo još težom za korišćenje. Na primer „ne radnik“. „Radnik“ je sam po sebi toliko komplikovan pojam, da bi mu trebalo turiti jedno „da“ kako bi neko bio „da radnik“, ne bi li neko drugi bio „ne radnik“. Sam po sebi „radnik“ ne znači ništa.

„Ne skriveno“, u odnosu na „da skriveno“. „Ne strpljiv“, u odnosu na „da strpljiv“. „Ne mam“, u odnosu na „da mam“, a u potpunoj kontri sa „nemam“, koja je nekada bila jedna reč ili „imam“, za koju većina stanovništva ne zna šta znači.

Pravilo da se svake dve reči, koje spajajući se čine AV, poput SrbijAVoz, kako bismo slavili inicijale našeg predsednika u „novo prAVo pisu“, treba odmah uvesti u bukAVr. Dakle nije više „banda vucibatina“, nego „bandAVucibatina“. Nikako više „prokleta volina“, već isključivo „prokletAVolina“. Hm, možda uz ovakve reči treba staviti zvezdicu, kako bi se naglasilo da namera nije stvaranje pogrešna slika o karakteru i veličini našeg predsednika. Premer: guzatAVeprina*.

PrvAViolina. PrvAPalačinka. Znam, znam, pustite me, uskoro će kraj kolumne. SedmARakija. PrAValičnakarta. Može se ovo koristiti i u već postojećim rečima, kao na primer „krastAVac“. Ukoliko neko ne voli krastAVac ili misli da će na ovaj način naljutiti predsednika, onda slobodno neka razdvoji u „krastAV ac“, ovaj, u „krasta vac“.

Alaj’ to divota kad se reči menjaju tako da ih svi izgovaramo i pišemo različito, ali ipak (još uvek) svaku svi razumemo. Novo srpski prAVo pis i grama ti ka su vero vatno naj veća dostig nuća vlasti od 2012-te god.ine.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.