Srećan osmi mart!

Kako je to nekada jednostavno bilo.

Dođe Osmi mart, u vrtiću nam podele glinene posude i daju nam boje da ih ukrasimo, specijalno za svoje mame.

Podvig je nositi bilo koga od vas u stomaku, pa ga roditi, pa ga dojiti, pa ga nunati, pa ga gurati u kolicima, pa imati besane noći dok vrištimo jer nam rastu zubi, najmanje što su zaslužile je da im tako malecki uzvratimo svojim trenutnim maksimumom – smešnim crtežom cveta, na glinenoj posudi.

Jedan takav rad iz 1981. moja majka i danas čuva na posebnom mestu.

Kasnije, u osnovnoj školi, Dan žena je i dalje imao mame u centru pažnje, s tim što je zadatak bio „Nacrtaj svoju mamu“.

I danas čuvam album broj pet, sa nekoliko smešno nacrtanih mama, onako kako smo ih svi tada crtali – našminkana, obavezno nasmejana, ogromna glava, velike oči, i malo telo, sa tašnom u jednoj ruci, jer sve mame nose tašne.

I sve su nasmejane.

Barem kad gledaju svoje dete.

I glave su im na crtežima velike, jer su se svojoj deci stalno unosile u lice, da ih poljube u čelo, da pitaju šta nije u redu, ili samo da ih štipnu.

„Komunistička propaganda“ objašnjavala nam je da je Dan žena važan ne samo zato što su nas mame rodile, nego i zato što su žene dugo bile potpuno obespravljene, te da su se teškom mukom, pa i sa puškom u ruci, borile za ravnopravnost, za pravo glasa i odlučivanja, za pravo da mogu da se bave istim poslovima kao i muškarci.

Vidi stvarno, i moja mama ustaje u šest ujutru i vozi se autobusom na kraj Zemuna, da rmbači za minimalac.

Ali je, makar, bila među najglasnijima u „radničkom savetu“.

Kad je stigla sloboda, pardon, kad je stigao Slobodan, upravo zbog preteranog samoupravljanja, dobila je otkaz i nije imala posao narednih deset godina.

Došla su nova vremena, to jest, vratili smo se tradiciji.

Ženama je srpsko društvo nekoliko decenija uslovne slobode naplatilo sa kamatom.

Osmi mart okarakterisan je kao komunjarsko sranje, uz opasku da bi onda trebalo da postoji i „Dan muškaraca“ (daj, duvajte ga, moroni) ili licemerno trtljanje kako svaki dan treba da bude „dan žena“. Jer ovde je mnogo lakše na ženu potegnuti nož nego kupiti joj cvet.

Srbija obara rekorde u nasilju nad ženama, koje se, pre ili kasnije, usled potpunog kolapsa društva, završava ubistvom.

Srpska napredna stranka maltretira svoje članice, terajući ih u prve redove tokom bliskih susreta sa opozicijom, dovlačeći ih na firerove mitinge, iz fabrika, u kojima rade dvanaest sati i pišaju u pelene.

Poželite svojoj majci srećan Osmi mart. Kupite joj cvet. Zamislite koji ste srećnik, neko više nema majku. Kupite cvet svojoj ženi, zamislite koji ste srećnik, baš ona vam je rodila dete.

Osim ako se nisi istripovao da dete nije tvoje, pa posle pola litra rakije dohvatiš sataru…