Srećna Srpska nova 1997!

„Bravo, momci“, pohvalio nas je Baletić. „Ajde sad da rasturimo to po fakultetu.“

Naredna dva sata jurcali smo hodnicima Pravnog, urlali i bacali letke. Uleteli smo i dva puta u čitaonicu i poremetili koncentraciju ludacima, dovoljno bezobraznim da usred studentskog protesta dolaze tu i uče. Bilo je prepuno, smrdelo je na znoj i strah, nabili su glave u knjige, a mi smo trčali okolo i bacali im letke po glavama. Onda nas je Baletić odveo u klub fakulteta Bona fides.

„Ovde im je baza“, rekao je u poverenju i pokazao nam neka tri magarca koja su sedela za šankom. „Ono tamo je Goran Bakić, predsednik Saveza studenata, onaj u crnoj jakni je Miša Dimitrijević, to im je potpredsednik, a onaj matorac je Mileta Avramović, sekretar.“

Ta trojica su pili pivce i gledali fudbal na televizoru koji je visio s plafona. U Bona fidesu je bilo svega desetak gostiju, uglavnom morona iz čitaonice, koji su došli da popiju kafu između dve ture bubanja. Promuvali smo se i na svakom stolu ostavili po nekoliko letaka. Čele je otišao do naših neprijatelja i stavio im letke na šank. Taj Dimitrijević je uzeo jedan i nekoliko sekundi gledao u njega. Onda ga je stavio nazad na šank i vratio se fudbalu. Ostali nisu ni trepnuli.

Izašli smo iz Bona fidesa, a Baletić je zadovoljno trljao ruke.

„E, sad znaju da smo im objavili rat. Nema više mirnog sna za njih“, smeškao se.

„Nisu mi izgledali kao da ih je mnogo dotaklo“, rekao je Čele.

„Dotaklo ih je, veruj mi da ih je dotaklo.“

Ispred fakulteta, Baletić nam je dao saopštenje sa sednice Nastavno-naučnog veća Beogradskog univerziteta, koja još nije bila završena. „Raspravljajući o načinima na koje bi trebalo sprovoditi normalizaciju na fakultetima Univerziteta u Beogradu, Nastavno-naučno veće Univerziteta u Beogradu je zaključilo da daje podršku studentskim zahtevima koje su prihvatili potpredsednici Vlade Srbije i ispunjenju obaveza koje su preuzeli na sastanku sa predstavnicima Studentskog protesta. Time će se odmah stvoriti uslovi za nastavak nastavnog procesa i ispita na fakultetima na kojima je nastava bila prekinuta.“

„Šta je ovo, kakvo je ovo sranje?“, pitao sam ga.

„To je naš dekan sastavio, najverovatnije će biti prihvaćeno“, rekao je Baletić.

„Pa šta znači to što je sastavio, ništa mi nije jasno?“, upitao sam.

„Da, ovo smrdi na tešku prevaru“, ubacio se Čele.

„To je najviše što u ovom trenutku možemo da dobijemo“, rekao je Baletić i uzeo mi papir sa saopštenjem.

Kad sam došao kući, pozvala me je Tamara.

„Je l’ idemo večeras na Trg?“

„Ne dolazi u obzir“, rekao sam.

(Odlomak iz romana „Kandže“, 2004.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.