Srećne nam sankcije

Delovalo je kao da me Deda Mraz nije poslušao.

A onda su osmog decembra, istog dana kada je Adolf priznao poraz od pobunjenih građana, SAD uvele sankcije Zvonku Veselinoviću i njegovoj grupi, „najopasnijoj mafijaškoj organizaciji“ na Kosovu*, čiji su članovi osumnjičeni za korupciju, šverc narkotika i oružja, a tesno su povezani sa srpskim državnim vrhom.

Nisam znao čemu više da se radujem, građanskoj pobedi na blokadama ili američkim sankcijama gospodinu Veselinoviću.

Ili je to u stvari jedna ista pobeda?

Gospodin Veselinović je tamna senka koja je stajala iza Aleksandra Vučića Adolfa, još uoči njegovog dolaska na vlast, a nastupajuće godine terora nad Srbijom Adolf je proveo obavijen još tamnijom maglom, u kojoj se nije krio samo gospodin Veselinović, već i Adolfove stranačke kolege, Adolfovi kumovi, Adolfov brat, te Adolfovi lični narko-karteli, spojeni superlepkom sa policijom i BIA.

Dobro obavešteni izvori vele da postoji 26 imena na američkoj „crnoj listi“, od kojih se Adolfu tresu noge u skupocenim patikama.

Neko će gunđati: „Zamrzli im račune i zabranili ulazak u Ameriku, jaka stvar.“

„Marku Jakšiću su uveli iste sankcije još pre tri hiljade godina, pa ništa.“

Poenta novih američkih sankcija je pre svega politička – ove, a i one koje će uslediti, zajedno sa dokazima koji će ih pratiti, predstavljaju precizno pravničko, diplomatsko i marketinško bombardovanje vrha Adolfovog režima.

One mu stavljaju „jaja u fioku“, jer ko zna šta sve Amerikanci znaju, a mi samo pretpostavljamo i ko zna koliko će Adolfu pritisak skakati sa svakom novom dozom sankcija svakom novom mafijašu iz njegovog najbližeg okruženja.

Da li će njegova nežna duša ovo uopšte preživeti ili će završiti u sanatorijumu, odeven u ludačku košulju.

Svakako će morati da pregrmi ono što ga čeka, sve dok Amerikancima ne preda sve što im treba i u tome leži zajeb kada ti tuđa ruka češe svrab – ume da boli.

Juče mi se javila neka somina na Fejsbuku, odmah je bio blokiran, kaže sramota je radovati se sankcijama protiv tvoje zemlje.

Nije Zvonko Veselinović moja zemlja. Kao ni Milan Radoičić. Ni Nikola Petrović. Ni Andrej Vučić. Ni Adolf Vučić.

Ne mogu se porediti ove sankcije sa sankcijama Ujedinjenih nacija devedesetih, koje su Srbiju upropastile, a Miloševiću pomogle da se očuva na vlasti duže nego što je smeo.

Ove sankcije uperene su direktno protiv vrha mafije, koji je, tako se potrefilo, istovremeno i državni vrh Srbije.

Dakle, srećne nam sankcije! Moraćemo, doduše, i mi svoj deo posla da odradimo. Spremajmo se za izbore i nabavimo kvalitetnu obuću za trčanje.