Srpsko novogodišnje jutro

Kako ćete da se uspavate pre ponoći, to samo vi znate. Ždranje i opijanje su najčešći recepti, a kombinacija ta dva je veoma efikasna. Samo, pazite da ne preterate, pa da se posle ždranja i opijanja ne probudite u urgentnom, jer nema goreg mesta za probuditi se u noći srpskog novogodišnjeg dočeka.

Dakle, umereno, a istovremeno neumereno, tako da se neizbežno komirate već oko deset. Ma hajde, pa to nije moguće, reći ćete. Sve je moguće, uz dovoljno rakije i čvaraka. Ako ste posle litre rakije i kila čvaraka i dalje budni, ne dajte se iskušenju da vam bakin bromazepam bude saputnik u svet snova, jer se može ispostaviti da će vam biti saputnik u svet pokojnih rođaka. Zaspaćete, bez brige.

Antienergija dočeka Srpske nove godine je ono što treba da izbegnete. Odjekivanje urlanja i detonacija je ono što morate da prespavate, kako biste ostatak godine proveli bezbrižni i srećni. Dakle, naždrali ste se, napili i zaspali. Šta god da sanjate, lepše je od realnosti.

Tako sam ja, recimo, sanjao kako Jovana Jeremić gostuje u DLZ, ne zezam se. Što je najgore, bilo je baš zabavno. Nenad Kulačin nije se baš najbolje snašao, da li zato što je prezire ili zato što mu se potajno dopada, to se kod njega nikad ne zna. Ali ona i ja smo se uklopili kao da smo zajedno delili klupu u OŠ „Sava Kerković“.

Imao sam dakle košmar. Sledio je još gori košmar, pa za njim još gori, ali u odnosu na vašu realnost – beogradsko Sauronovo oko, koje unaokolo sukće laserske zrake, dok se ispod njega frikovi ubadaju noževima i razbijaju jedni drugima flaše o glave, bilo mi je super.

Osim što je bitno zaspati pre ponoći (pitao sam ženu jel pucalo, kaže ne znam, prala sam sudove i slušala Slipknot 75 minuta), još bitnije je probuditi se što kasnije. Jeste da će rezultat biti kolumna onižeg kvaliteta poput ove, ali sutra sledi nikad jača. Bitno je da ne slušate pijane slavljenike kako u zoru urliču vašom ulicom, tražeći put ka sreći.

Ovako, ako ste se, poput mene, probudili u jedanaest (i to putem alarma), zateći ćete blaženi mir napolju. Nebo će biti plavo, a vazduh ljubičast. Ljudskih bića neće biti na ulicama. Mačke će se, daleko kod kidnapera i automobila, igrati na snežnim krovovima. Ovog jutra, snegu se raduju crna i tigrasta. Miki, šnaucer, kreće u šetnju. Svi ga u ulici čujemo, jer sve vreme laje, dok vuče mamurnu vlasnicu.

Komšija na četvrtom spratu počinje da svira klasičnu gitaru, a u stanu kraj njegovog haski počinje da zavija. To radi svaki put kada komšija svira. Sada slavljenici sanjaju košmare. Kako Putin gubi rat. Kako Hamas gubi rat. Nemam pojma, oni najbolje znaju. Živeli!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.