„Danas“ čitaju gospoda i pretpostavljam da svi nosite košulje, ali ima nas probisveta koji volimo da nosimo majice. Evo, naš glavni i odgovorni urednik redovno nosi Iron Maiden majice, a ja nosim pankerske.
Majice predstavljaju deo mog karaktera i javnog imidža, pa zato strogo pazim šta će se na njima nalaziti, naročito kada snimam DLZ ili kada negde javno nastupam. Tako sam, na primer, na promociji romana „E baš vam hvala“, 2017, nosio majicu Bad Religion na kojoj se dve opatice strastveno ljube.
Na sastancima sa ozbiljnim svetom nosim crnu polo majicu, sa malim amblemom jedne marke šampanjca i formule 1, na leđima, ispod kragne. To mi je takozvana „svečana“ majica, koju sam dobio na poklon kada sam, 2008, za „Plejboj“ pisao reportažu sa trka u Budimpešti.
DLZ je odličan poligon za majice. Kada snimamo na crveno slovo, obično nosim Bad Religion majicu na kojoj Isus Hrist drži kalašnjikov, a na ostala slova nosim majice svojih omiljenih bendova, NOFX. Me First and the Gimme Gimmes, Lagwagon, Pennywise i tako redom.
Osnovno pravilo za majicu benda je da sam je kupio na koncertu tog benda, osim u slučajevima kada je majica poklon. To bi bila uglavnom i jedina dva načina kako nabavljam majice. Majka mi ponekad pokloni neku jednobojnu, najčešće tamnoplavu, valjda zato što se grozi pojedinih majica koje nosim.
Majicu sa narodnim herojem Čedomirom Čupićem najčešće nosim u nacionalnim prilikama, kao, na primer, kada sam gostovao na Jutjub kanalu „Srbin info“. Neke majice su unikati, kao recimo „Scenario i režija Goran Marković“, žutim slovima na crnoj pozadini, poput „Written and directed by Quentin Tarantino“ (i takvu majicu imam).
„Gorana Markovića“ sam naručio osobi od poverenja, koja dizajnira i štampa unikatne majice, kada je čuveni reditelj bio pod napadom režimskih medija, posle blokade „gazele“, 2021. Od tada je nosim kad god mi se učini da živim u nekom ludom filmu, kao, na primer, kada smo snimali epizodu posle izbrisane epizode s Jovom Bakićem.
Nikad mi se nije desilo da me neko tera da skinem majicu, ali mi se desilo da mi prigovaraju zbog majice koju nosim. Majice su primitivan oblik komunikacije, dakle nose ih primitivci, poput mene ili prestolonaslednika Danila, a i čitaju ih primitivci, poput onih koji su prekjuče „skidali“ prestolonaslednika na Kosovu ili gledalaca DLZ koje nervira Isus sa kalašem.
Da li je Danilo kupio majicu na koncertu death metal benda „Predaja nije opcija“ ili mu je majicu kupio tata? Da li je Danilo u majici ušao na Kosovo ili se na Kosovu krišom presvukao? Pitamo se, takođe, da li je Danilo uspešno odbranio majicu ili su mu je ipak skinuli.
NJegov tata kaže da mu je nisu skinuli, što najverovatnije znači da jesu. Sa zebnjom čekamo dan kada će obući majicu sa slovom Z.
Ne prestolonaslednik, nego tata.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.