Šta smo dobili na referendumu

Nemojte biti tužni, od govana se pita ne pravi.

Sudije su kad-tad morale postati nezavisne, biraće ih na ovaj način kad aktuelnim budu isticali mandati, a tada, ako se baš, baš, baš iscimamo (i to je referendum pokazao), možda ova banda i ne bude na vlasti.

U najgorem slučaju, što bi rekao moj drugar Vlada, sačekaćemo da pomre prva generacija ovako izabranih sudija, pa će sledeća biti ona prva, prava, zaista nezavisna.

Možda.

Opozicija je dobila nadu da nešto na aprilskim izborima može da se napravi, imajući u vidu da je Beograd većinski glasao protiv, a da opozicioni glasači nisu bili ujedinjeni, već je deo ostao kod kuće.

Nadam se da im ovo nije dalo ideju kako je to moguće u više kolona, imajući u vidu ko je s druge strane, šta inače radi pred izbore i na dan izbora, a još ako bude imao atraktivnog kandidata (pominje se Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane – veoma lukavo i po opoziciju opasno rešenje), pobeda opozicije u Beogradu biće vrlo upitna.

Stigli smo do najbitnijeg dela.

Aleksandar Vučić je na referendumu dobio jasnu sliku kolike je veličine tvrdokorno režimsko glasačko telo. Konkretno, dobio je sliku koliki je najmanji mogući broj birača na njegovoj strani.

Organizovao je referendum, koji nije oglasio kao opasnu vožnju aviona sa dva pilota, kojim nas nije smarao svakog dana (već Đokovićem), zbog koga njegovi aktivisti nisu svakog živog zvali telefonom, a svakog mrtvog izvlačili iz grobnice da glasa, plus omikron, dakle, eksperiment koji je ovde vršen glasi: „Da vidim koliko mogu da dobijem bez ikakve kampanje.“

Prema obrađenom uzorku posmatrača CRTA, izlaznost je bila tridesetak odsto, od čega je, ugrubo, desetak otišlo na one koji su glasali protiv.

Dvadesetak odsto od ukupnog broja upisanih birača, odnosno oko šezdeset odsto onih koji su izašli, glasalo je „za“.

Upisanih glasača je 6,5 miliona, dvadeset posto od tog broja je milion i trista hiljada.

CRTA je uočila nepravilnosti na oko četiri posto glasačkih mesta, čak na trećini nisu bili prisutni svi članovi glasačkog odbora (bolelo ih uvo, to je ionako samo Vučićev mali eksperiment), sa dva biračka mesta su ih oterali, a na jednom hteli da ih biju.

Kad uzmemo u obzir sva muljanja, a ne ubacujemo u igru potencijalne glasove s Kosova*, te potpuno amaterski skinemo trista hiljada, zaključićemo da Vučić, bez ikakve marketinške kampanje ili motivacije za izlazak, ima sigurnih milion glasača. Eto, to je rezultat referenduma.

Režim sada tačno zna koliko i kako treba dodati „gas“ pre i na dan aprilskih izbora.

Ko zna, možda je neke zaključke iz ovog referenduma izvukla i opozicija, mimo euforije zbog toga što je Vračar velikom većinom rekao „istorijsko ne“.