Šta sve možeš sa Vučićevih sto evrića

Nije ti lako.

Roditelji spadaju u grupu koja pozajmljuje pare od sinova dilera i kćeri influenserki, a sad si se odjednom i ti našao/našla u sličnoj poziciji.

Imaš pare, oni nemaju.

Oni su te rodili, vodili u park i školu (čak i ako nije bilo tako, tvrdiće da jeste), znaš li koliko plaćamo kredit za stan/kola/veš mašinu, a život je tek pred tobom.

Daj pare.

Odupri im se.

Oni su tebe dužni da izdržavaju, a ne obrnuto.

Kakva, bre, veš mašina.

Pa ti to ne umeš ni da uključiš.

Je l’ znaš šta se pere na trideset, a šta na četrdeset stepeni?

Šta me gledaš? „Mašina ima i temperature?“ Ima, ima.

I centrifugu ima, a da bi se manje raubovala, uključiš manje obrtaja.

No, nisi ti kupovao/kupovala mašinu, ne koristiš je, neka nevidljiva ruka je koristi da ti opere gaće, čarape i majice i šta ti sad imaš tu da daješ pare.

Nego, postoji drugi problem s roditeljima.

Ako ti je blizu trideset, to znači da je njima blizu šezdeset, što znači da će uskoro riknuti.

Ljudski vek se adaptira društvenim okolnostima, a u Srbiji se šezdeset godina sad računa kao duboka starost, odnosno smrt za vratom.

Da li će biti začepljene karotide, proširene aorte, srčani udar, šlog za Ginisa ili rak nekog od organa za koje ćeš prvi put čuti kad ti ćaletu/kevi budu postavljali dijagnozu, nije bitno.

Bitno je da jure ka grobu.

Ako nisu sačuvali pare za sahranu (a nisu, sve je otišlo na struju, rate za kredit i sudske troškove za ono s komšijom), to znači da ćeš ti da plaćaš sahranu.

Danas, kada je moderno da se masovno umire, sahrana ume da se desi i sedamdeset dana po nečijoj smrti.

Ljudi već zaboravili na pokojnika, jer ih je u međuvremenu umrlo još sedmoro, plus onaj pevač i onaj glumac i onaj sa pijace što je prodavao dobar sir.

Ne, nije korona, izujedali ga stršljeni, šta ćeš. Elem, svi oni, pa i tvoji roditelji, moraće po pravilu da provedu neko vreme u hladnjači – između osam dana (ako imate vezu) i osamdeset.

Dan u hladnjači košta… pa saznaćeš već i zato se drži, dete drago, svojih sto evra, ustrebaće.

Ima naravno i ono s kladionicom.

Jebeš to.

Četiri je mala kvota da će ovo đubre da izgubi, što je nama koji nemamo sto evra dobar znak, ali tebi je znak da taj tiket preskočiš.

Jebeš sumnjive kvote.

Imaš stotku.

Jebeš roditelje.

Sto evra su dobre patike.

Sto evra je gram dobrog koksa.

Sto evra je izlazak u grad s devojkom (ako je prostitutka, onda je ipak skuplje). Pedeset evra duguješ Žiki Drobilici, sa kamatom, taman sto.

Uživaj, pomozi sebi i nemoj da zaboraviš da glasaš za onog koji ti je zavukao ruku u džep (budžet), odatle ti maznuo sto trideset, pa ti poklonio sto evra. Poklon je poklon.