Šta to smrdi

Šta smrdi u Zakonu o referendumu, koji je usvojila najsmrdljivija vlada u istoriji svih vlada?

Smrdi Ustav, po kom je ovaj zakon trebalo usvojiti još 2007, a osobito smrdi to što za „narodnu inicijativu“ treba odvojiti bogatstvo za overu potpisa, čime se ova, najdemokratskija od svih demokratskih institucija, ubija na rođenju.

Ali, ljudi, ovo je Srbija! Naprednjaci menjaju Ustav, za to im treba dvotrećinska većina u skupštini i većina na referendumu.

Prema „tvrdim“ ustavima, većina na referendumu znači većinu od ukupnog broja upisanih glasača.

Prema malo mekšim ustavima, većina na referendumu znači većinu od broja glasača koji su izašli na referendum, a mora ih izaći preko pedeset odsto.

Prema govnjivim (mekim) ustavima, većina na referendumu je bilo kakva većina na referendumu.

U državama poput Švajcarske ili Kalifornije, bilo kakva referendumska većina redovan je način za donošenje zakona.

U evropskoj Gvatemali, u kojoj se trenutno nalazite, Zakon o referendumu služi samo da bi Ustav mogao lakše da se menja.

Za sada se govori samo o pravosudnim izmenama, ali on se može menjati kako kome dune, dok god ima dvotrećinsku većinu u skupštini, a za referendum ćemo lako.

Može se, dakle, iz Ustava izbaciti preambula o Kosovu i Metohiji.

Može se uvesti i biranje predsednika skupštinskom većinom, smrtna kazna za zajebavanje Šapića.

Svašta može da se turi u ustav, videli smo to i po Ustavu iz 2006, protiv koga sam, uvek ću to s ponosom naglasiti, glasao.

Šta valja u ovom zakonu?

Valja to što će neka normalna većina moći da donese bolji zakon. Eto, to sam vam rešio.

A sad, glavna tema – šta je sa Dijanom Hrkalović?

Istog dana, u istom trenutku, objavljeno je: „Dijana Hrkalović ima koronu i prebačena je u zatvorsku bolnicu“ i „Dijana Hrkalović nema koronu“. Čekaj, a bolnica? Muk. Šta kaže, ko joj je bio šef? Muk. Šta kažu svedoci?

Muk.

Jedna čaršijska teza veli da će da je koknu, druga da je stvarno dobila koronu, treća kaže da simulira bolest, besna jer joj je produžen pritvor.

Juče su se napokon javili njeni advokati i rekli: „Sad joj nije ništa.“

Po čaršiji se šuška i da strane službe imaju sve potrebne dokaze o sprezi srpskog državnog i mafijaškog vrha, tako da i Hrkalovićeva i Stefanović izgleda više nisu toliko bitni kako je nekad delovalo, to jest, nije toliko bitno šta će im se desiti.

Eto, toliko o tome.

Ne smemo da zaboravimo na Diksi.

Svakog dana treba da se upitamo kome je odgovarala sa pozicije državnog sekretara MUP. Trgovina uticajem?

Dama robija bezveze, samo je slepo slušala komande s vrha. A ko je na vrhu? Znači, smrdi Beograd? Smrdi Zakon o referendumu?

Ali su zato „Vučićevi orlovi“ dobili Portugal u gostima i svi ste se radovali. Tu, barem, ništa ne smrdi.