Foto: Radenko TopalovićDoživeo sam nešto neverovatno na Zapadu, a to je božićna kupovina bez zrna agresije. Prodavnice su u ponedeljak bile pune, redovi ogromni, kupci opušteni, a kasirke srdačne. Cene su, tome se skoro dve godine iz dana u dan čudim, niže nego kod nas, vazduh je čistiji i sve u svemu, baš je lepo.
Kada sam uveče, skrolujući niz vesti iz Srbije, doživeo kratkotrajno pomračenje uma, setio sam se svih tih opuštenih i nasmejanih ljudi, a za njima našeg agresivnog i nadrkanog sveta, čiji jed naročito jača pred novogodišnje i božićne praznike. Setio sam se tuča koje izbijaju u gužvama za parking prilikom kupovine dečijih poklona i po ko zna koji put zaključio „koliko nam je ovaj gad ogadio sve, pa i Novu godinu“.
Nastavio sam da mračim, pa sebi rekoh kako nam je naročito ogadio praznike, jer nema ništa jezivije od praznovanja u društvenoj tmini i ljudskoj buđi. Počeo sam, zatim, da nabrajam šta je meni lično taj smrad sa svojom bandom zgadio, leta, zime, jeseni, proleća, Zvezdu, Beograd, a kad sam stigao do zaključka da mi je i život zgadio, povukao sam ručnu.
Predugo traje ovaj užas da bih se i dalje prisećao šta je sve u njemu užasno. U ovom trenutku, trenutku posle 22. decembra, bolje je radovati se svemu što će, kada ova banda nestane, ponovo biti, ako ne super, a ono bar kako je bilo pre 2012, dakle, iz ovog ugla, više nego super. Nećemo više čupati kosu kad padne prvi sneg, dok vozači iz Nepala govore kako im je bilo lakše da voze na Himalajima nego u Beogradu, jer GSP ima ćelave gume.
Pravićemo sneška, grudvati se i smejati, bez obzira na to koliko smo matori, jer neće biti njih. U saobraćajnim kolapsima ćemo pevati, jer neće biti njih. Na naplatnim rampama ćemo u zastojima s ushićenjem igrati jamb, jer neće biti njih. Polazak u školu opet će biti razlog za slavlje, a ne za strah, jer neće biti njih. Posle letovanja će nam biti milo što smo se vratili kući, jer neće biti njih.
Biće, dakle, sve do jaja. Zato, kad se ovih dana nađete u prazničnom krkljancu i festivalu gužvi, psovki, džeparenja i šamara, osmeh na lice. Ovo je verovatno poslednji put da je Nova godina tako jeziva u Srbiji. Ma šta verovatno, ovo je definitivno poslednji put! Ovo će biti poslednji božićni praznici koje će zamračiti organizovano paljenje navijačkih baklji.
Možda ih i neće biti ovog puta. Samo će zadnji maloumnik primenjivati svoje jeftine i prljave trikove u ovom času i njima osvetliti sopstveni nokaut. Ne derite se na ljude u redovima, derite se na vlast, kao što su to radili studenti i građani na Slaviji i iste večeri u Sava centru roditelji i deca. Deca su, uz to, pevala, a režimu se horski zviždalo. Srećan nam kraj starih užasa i početak novih radovanja.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
