Stiglo leto!

Naši mladi otići će na Exit, pa posle toga na Adu Bojanu ili negde drugde, da plešu u čast života. Drugi deo naših mladih radiće nešto drugo, ko zna šta, a treći deo mladih, koji će leto provesti u užurbanom pripremanju za podizanje pobune protiv mafijaškog režima – pa, taj treći deo ne postoji.

Za jedan mali, najmanji deo društva, ekipu nosilaca psihijatrijskih šifri i lekarskih dijagnoza, naivčine koje su mislile da će njihov tanani glasić nešto promeniti, da će se njihovo društveno angažovanje primetiti, da će nešto uspeti, bilo šta, bukvalno, samo da ne bude više onako odvratno kao pre leta, e za taj deo stiže najcrnje leto u njihovim životima.

Znate, Gospodar Psihijatrijskih Šifri nikome nije ništa zaboravio. Ma koliko neko bio beznačajan, ma koliko mu glas ne dopirao daleko, ma koliko bio zabranjen kako na režimskim, tako i na drugim televizijama, Gospodar Šifri ga je uredno pribeležio već kada je prvi put zatalasao, pažljivo je pratio subverzivne aktivnosti i pokušaje narušavanja njegovog autoriteta, naročito u toku predizborne kampanje, kada nije mogao da udari na neprijatelje punom silinom, jedva čekajući kada više ne bude bilo izbora na vidiku, da puna letnja odmazda počne.

To znači da tokom leta neće biti mira za još jednu grupu ljudi – one koji treba da sprovedu odmazdu. Ni njih nema puno, jer ni ovih nad kojima odmazdu treba vršiti nema puno. Neko treba da pali kuće, da puca, da davi, da testeriše, da saksijama cilja glave, da pujda krvožedne pse, da namešta tako da izgleda kao da je bila saobraćajka, da izmišlja krivična dela, pa na osnovu njih da privodi, pa onda u pritvoru da ubija i tako… sve te vesele stvari, koje Gospodara Šifri održavaju u dobrom raspoloženju.

Kako koji kritičar vlasti bude nestajao, tako niko živ neće reagovati, jer leto je, koga briga, a i treba pažljivo birati koga i u kojoj meri turati u crnu hroniku, vremena su takva, a naročito ovo leto, da neki i mrtvi mogu da naškode rejtingu opozicije. Šta kažete, nije još leto, tek što je počelo proleće?

Ah, izvinite, mora da su me zbunile temperature od trideset stepeni u hladu. E, pa dobro, ima još mesec i po – dva do leta, koje će biti upravo kakvo sam opisao. Većina će da uživa, jer kupalo se i sunčalo i u leto 1942, zašto ne bi i 2024.

Vi ostali, šta da vam kažem. Nekako se pripremite. Napravite testament. Ah da, vi ste, boreći se, ostali bez ičega. Pa dobro, utoliko lakše.

Pošaljite decu preko, da se makar ona spasu. Šta kažete, već su preko? Aha, vaša jesu, a vaša nisu? Pa, vi na vreme zapalite kod svoje dece, a vi se na drugi način pripremite za ono što stiže. Samo se nemojte zavaravati da ne stiže.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.