Sto pedeseti tekst

Mnogi su bili u fazonu nemoj, Dražo, lud si, to jest Vidojković je lud – psuje, vređa, potpuno je van kontrole. Ima nešto da napiše, pa ćete katanac na „Danas“, a vas dvojica iza brave! Niko nije verovao da umem da napišem kolumnu u kojoj nikoga neću direktno uvrediti ili opsovati, kakve su bile Dražine instrukcije, to jest, kakva su pravila pisanja u ovom uvaženom listu.

Niko nije verovao da će ovo trajati više od deset brojeva, ni čitaoci mojih knjiga, čak ni oni koji su čitali Plejboj, koji sam, uz podjednako striktna pravila, uređivao šest godina, niko osim Draže, Matkovića i moje žene. E, pa duvajte ga. Evo ga sto pedeseti tekst. Jeste li primetili da sam vas opsovao bez ružne reči?

Svašta ja umem, a bili ste ubeđeni da osim psovanja više ništa ne umem, da mi je Vučić posrkao mozak i da mi je u glavi umesto njega instalirao napravu za psovanje i izlive besa. Koji ste vi moroni. Jeste primetili da sam vas uvredio, ali ne baš konkretno i ne sve vas, već samo neke od vas.

Narod ne pravi razliku između podkasta, televizijske emisije sa nacionalnom frekvencijom, televizijske emisije na kablovskoj, kolumne na portalu i kolumne u dnevnom ili nedeljnom listu. Vama je to sve isto, što vas odaje da gledate „Zadrugu“, gde se na nacionalnoj frekvenciji može videti istetovirana konjina s malim pišoneom kako bije i psuje žensku osobu od plastike i to ne jednom, nego kad god okrenete na taj program.

To ne znači da je to normalno, to znači da „Pinku“ treba oduzeti nacionalnu frekvenciju. To ne znači da kad mi se na podkastu otme psovka, možete da stavite znak jednakosti između toga i „Zadruge“. Podkast ide samo na internetu i autori podkasta sebi postavljaju granice, to jest ne postavljaju ih, jer na internetu granice ne postoje.

Možeš (moraš) da se raspištoljiš i da rokaš iz sve snage, jer ako nisi brutalan, glasan, jasan i bezobrazan, udavićeš se u crnom internetskom okeanu.

Isto važi i za kolumne koje pišem za „Buku“. Opustim i mozak i ruku i rešetam bez razmišljanja i milosti. A ovo? Ovo je do jaja. Imaš 2.800 slova na raspolaganju, napiši nešto, da bude zabavno, al bez direktnog vređanja i (previše) psovanja.

I tako svaki dan. Nisam primetio ni kad je prvog maja prošlo šest meseci, da otvorim neku flašu sebi u čast, kao što rekoh, ne sećam se ni drugih „ubitačnih“ jubileja, jer to je dnevno novinarstvo – rok trajanja mu je jedan dan. Nema vremena za proslave. Sutra je novi dan. Sutra je novi tekst. Sutra se ovoga neću ni sećati.