Deluje apsurdno i naslov i to što uopšte pišem ovaj tekst, ali moram da izbacim iz sebe ono što me muči proteklih dana. Studentski protest, to jest „Studenti u blokadi“, kako se ovaj društveni pokret zapravo zove, sačinjen je od studentkinja i studenata. Studentkinje i studenti, kroz plenume na svojim fakultetima, donose odluke o svojim akcijama, daljem toku blokada i svemu ostalom.
Plenumi su svojom masovnošću onemogućili provokatore da funkcionišu, jer jedno je trolovati i provocirati na društvenim mrežama, gde se na taj način godinama dosta uspešno usporava protestna dinamika, a drugo je kada to pokušaš uživo, među koleginicama i kolegama. U tome, makar, na osnovu ograničenih informacija kojima raspolažem, zajedno sa hitrim deljenjem odluka sa plenuma na Instagramu, leže temelji ovakve efikasnosti studentskih blokada.
Studenti su pokazali izvanrednu sposobnost za organizaciju, jasno su artikulisali svoje zahteve, oni su u nedelju izveli najveći broj ljudi na beogradske ulice posle Petog oktobra, dakle demonstrirali su u praksi silu, koja bi trebalo sama po sebi da onemogući ili spreči bilo koga ko nije studentkinja ili student da se javno petlja u pravac kojim studentske blokade idu.
Studenti, kao moćni transformator opštenarodnog nezadovoljstva u proteste, imaju puno pravo da podrže poljoprivrednike, prosvetare, radnike „Pošte“ ili bilo koga drugog u javnom ispoljavanju nezadovoljstva. S druge strane, studente takođe može da podrži svako, ali niko ne bi smeo da se usudi da sugeriše studentima šta da rade, jer svačija trenutna pozicija u društvu je mikroskopska u odnosu na njihovu.
Čak i studentkinje i studenti, odnosno formalni vlasnici indeksa, ne istrčavaju u javnost sa idejama i mislima koje odudaraju od onoga što je dogovoreno na plenumima, ali zato pojedinci, koji nisu formalno studenti, a pogotovo nisu deo fakultetskih plenuma, sebi isuviše često daju za pravo da sugerišu dalje studentske poteze, pa čak i da utiču na njihove zahteve ili akcije.
Ne samo radi mira u kući, nego pre svega iz uverenja da je studentski pokret dovoljno moćan i čvrsto organizovan da ovakvi ispadi mogu samo da odaju ko je skriveni prijatelj režima, neću detaljnije upirati prstom na te nepristojnike. Oni se uglavnom javljaju na društvenim mrežama, upravo tamo gde trolovanje može imati uspeha, a naročito u aktivističkim i političkim grupama, čije članstvo i ciljevi nisu do kraja jasni.
Zato se treba fokusirati samo na studente u blokadi, čekati i poštovati njihove odluke. Mimo njih svako može da napravi svoj protest, svoju pobunu, svoju blokadu, samo ta blokada ne može biti studentska, jer je to mesto zauzeto.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.