Sve je okej

Masakr u Mladenovcu, šta to beše? O tome nismo ni pričali.

Ko će da se bavi masakrom, a tek što smo imali jedan masakr, bez beze. Uskoro ćemo stići do trenutka, ah pa to je juče i danas, kada ova dva nemila događaja u sistemu u kom sve funkcioniše i u kom ulicama teku med, mleko i krv, pardon, med i mleko, zvanično prelaze u daleku istoriju.

Prošlo je nedelju dana, što znači nije se ni desilo. Nazad u svoje balončiće. Ah, pa vi iz njih niste ni izlazili. Mudro. Stvari će se ionako rešavati same od sebe, to jest rešavaće ih Njegova Niskost, onako kako ste na to navikli, dakle kvalitetno.

Lipe cvatu, vrapci ćućore po žbunju, evo jedna mačka se upravo razdrala na drugu, zvuci bezbrižnosti i slobode, a neki među vama i dalje drame, srećom sve vas je manje.

Ni na REM se više ne ljutite toliko, jel da? Dovoljno je videti lice Olivere Zekić i shvatiti da nema svrhe. Isto važi i za Željka Mitrovića. Kako se samo smejemo njegovim tviteraškim brzopletostima, hi hi.

Predsednik se dernja na nas, dakle sve je kao što i treba da bude, ima čovek razloga za slavlje, a kad on slavi, neko mora da strada. Kako da ne slavi kad sistem ovako funkcioniše, kao njemu njegov. Deca se malo čudno ponašaju na ulici, ali to su deca, bojz vil bi bojz.

Malo su glasniji i malo namršteniji nego pre, svi kose kapuljače i ogromne rančeve, jako urban look, to mora da su videli na internetu. Internet je čudo, tamo sve ima, a pre svega nesalomivi Baka Prase i tuče i psovanja iz Zadruge na TikToku.

Za nas mlađe ima i dobar crtać, Bluey. Čudo je internet.

Ej, meni nešto došlo žao i Ružića. Aj’ da tražimo da povuče ostavku, mislim, stvarno je bez veze da on, ni kriv ni dužan, izgubi fotelju, a fotelju niko nije zaslužio da izgubi u sistemu koji funkcioniše, eventualno stolicu na kojoj je do juče sedeo na nastavi, al šta sad.

Okrečiće se škola i problem, koji zapravo ne postoji, biće rešen.

Jel tako da je „Vladislav Ribnikar“ jedina škola u zemlji?

Treba svu snagu usmeriti u njeno krečenje i sva srpska deca biće bezbedna, a ako ćemo pravo, bila su i do sada, zahvaljujući onom ko urla na nas jer nas štiti i voli. Jel znate onaj mim sa kučetom koje sedi u kući koja gori i ponavlja „This is fine“. Niste?

E pa, prepričaću vam, sedi kuče u kući koja gori i pije nešto iz šolje i ponavlja „This is fine“. I u pravu je, kuća izgori, a njemu ništa. To je pravi stav. Sad ne morate da tražite ovaj mim, pošto sam vam ga verno prepričao.

Ako krene da gori, samo vičite sve je okej i biće okej. Decu u školu, osmeh na lice i pravac Lidl.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.