Foto: Radenko TopalovićPre neki dan pojavio se viralan snimak kako „Beli“ u zelenoj opremi za proveru karata, neposlušnu stariju gospođu hvata u „kragnu“ jer nije imala kartu, a bila je toliko bezobrazna da nije htela da se legitimiše.
Deo javnosti, koji u svakom režimskom jajetu traži dlaku, ovo je okarakterisao kao prekomernu upotrebu sile, maltene pokušaj ubistva. Možda ubistva kontrolora, jer se na snimku jasno vidi da je drska gospođa nasrnula svojim vratom na njegove nežne bicepse.
Nema ništa gore od neposlušnih građana, a Beograd je šampion takvih osoba. Umesto da budu zahvalni za sve što je gradska vlast uradila za njih, oni teraju inat i bukvalno bacaju u velika iskušenja nadležne komunalne organe, pa i policijske službenike, koji im pomažu u dejstvovanju.
Građani, urazumite se. Jedan prodavao lubenice, pa umro usled očajničkih pokušaja komunalne policije da mu naplate zasluženu kaznu zato što je lubenice prodavao 35 cm van crvene zone. Ne želite valjda da budete žrtva sopstvene bahatosti i drskosti.
Imajte u vidu da današnjim Beogradom vladaju Šapićevi „Beli“, a ne kilavi komunalci. Šapić je ogromni fan Draže Mihailovća, čija je vojska izvršila masakr civila u Vraniću. Logikom da Mihailović zaslužuje spomenik na Terazijama, stižemo do pitanja – da li će „Beli“, u skladu sa plamenom četništva poniklim iz Šapićeve nju ejdž četnik brade, ići dotle da se prema građanima ponašaju kao Čičina vojska u Vraniću i drugim sredinama gde se narod nije ponašao u skladu sa četničkim komunalnim redom.
Evo, dok pišem, stižu mi poruke: „Ali Šapićeve trupe maltretiraju samo babe. Kada uđu u bus i ugledaju četvrtasto, namršteno, ćelavo biće, zašto ‘Beli’ brišu iz vozila na prvoj stanici?“ Ko poznaje istoriju, taj zna da su i Čičine trupe slično postupale. Nespremne da se suoče sa daleko jačim protivnikom, one su, čekajući iskrcavanje saveznika na Jadran, hvatale tutanj.
Kad dođe do proširenja ovlašćenja prema kojima švercer može biti likvidiran po skraćenom postupku, davljenjem, klanjem ili upotrebom vatrenog oružja, onda će, budite sigurni i nabildovane glavonje stići pravda. Za kraj, malo da vas smorim: imajte na umu da je cena karte od 50 dinara za sat i po uživanja u vožnji po našem besprekornom gradu, blizu besplatne, a sigurno najjeftinija u Evropi.
Razumem da je 50 kinti skuplje od dva Moninina jajeta, a 100 kinti, ako vam svakodnevno dvaput zatreba prevoz, dovodi nas do astronomske cifre od skoro 3000 dinara mesečno.
Struju će vam naplaćivati kao da trošite šesnaest bojlera, ali vas neće zbog nje daviti. Zbog infostana će vam možda pleniti imovinu, ali vas neće umlatiti. Ako ne platite TV i internet, ekspresno će vam ih isključiti, što je maltene nagrada, a ne kazna.
Dolazimo, dakle, do zaključka, ako vam je život mio, troškove gradskog prevoza stavite na vrh svojih dužničkih prioriteta.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
