Šverc cigareta

Voz je jurišao. Ko bi rekao da može tako brzo da ide. Zlatibor. Užice. Požega. Krajolik više nije bio tako divlji. U kupe nam je uleteo jedan mlađi dripac. Crna majica, farmerke, kratka kosa, zlatno lanče, ogromna putna torba.

„Opa, ala je ovde bilo veselo! Panduri su izašli posle Priboja, je l’ da?“

„Da.“

„Rasturiše voz, mamu im jebem.“

„Da.“

„Hoćete cigarete, momci?“, rekao je i otvorio putnu torbu. Desetine boksova. Otvorio je jedan boks marlbora i bacio Darku i meni po paklicu. „Kuća časti!“

„Ne pušim, hvala“, rekao sam.

„Pa, puši ti devojka, valjda, a? Puši ti devojka, kapirate, a? Hahaha!“

Ugurao mi je paklicu cigareta u ruku i ja sam je stavio u džep. Onda nam je potanko objasnio kako njegovi drugari i on švercuju cigarete iz Crne Gore u Srbiju i da se ovakve stvari dešavaju svakodnevno.

„Dobijemo dojavu gde će da uđu, onda malo ranije iskočimo iz voza i vozimo se neko vreme kolima. Do Požege oni već ispreturaju ceo voz i možemo bezbedno da se vratimo. To ti je to.“

„A gde su vam cigarete za to vreme?“, pitao sam.

„Nešto ponesemo sa sobom, nešto sakrijemo u patos, nešto u zidove. Jedan drugar ih čak drži na krovu vagona.“

Zatim je pored kupea prošao još jedan sumnjiv tip. Debeli, u bež majici.

„Gde si, Miki?!“, dreknuo je naš švercer.

„Tu sam, Miki“, otpozdravio je debeli. „Kako je!?“

„Super! Kapiraš, a, kapiraš!?“

Debeli se samo nakezio i nastavio dalje.

„Dobar je Miki“, objasnio nam je švercer.

Onda se priča razvila u dobro poznatom smeru.

„Samo da znate kakva je to riba bila. Te sise, te noge, najjača riba u severnoj Rakovici. I odem ja u vojsku i znate šta se desi?!“

Sačekao je pola sekunde da odgovorimo.

„Desi se to da ode u Nemačku i vrati se puna para! Otvori kiosk s pljeskavicama, kupi BMW! Svi se čudili odakle joj lova, kad samo jednog dana dođu neki klinci s video-kasetom, a tamo, da te bog sačuva! Kurci, pičke, crno, belo, muško, žensko, tanko, debelo, a meni se snebivala, nije htela da se ljubi jezikom! Uf, da panduri nisu polomili ovaj kupe, sad bih ga ja polomio!“

Izvadio je jednu paklu iz onog načetog boksa, besno je pocepao, strpao cigaretu u usta. Darko mu je pripalio.

„Hvala, dečko. A vi? Je l’ i vas muče neke ribe, a?“

„Svakog muče neke ribe“, procedio sam.

„Pa jeste. Ko ih izmisli, da mu jebem mater“, proklinjao je, a lanče mu se klatilo u ritmu kojim je voz sekao Srbiju.

Dvadesetak minuta smo ćutali. Švercer je jednom morao da ide u WC, pa nas je zamolio da mu pričuvamo torbu. Pao je mrak, prešli smo Rudnik, Beograd je bio sve bliže, a s njim i osećaj mučnine. Dođavola, nisam imao kud da pobegnem. U svakom mestu na planeti biću potpuno sjeban.

(Odlomak iz romana „Pikavci na plaži“, 2003)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.