Svesrpski sabor, recenzija

Srpske vođe okupile su se u Beogradu, da se saberu. Bio je tu, naravno, vođa svih Srba i meta baba sa svetom vodicom, Oskar, zatim glasač sa Dedinja, poznat i kao napasnik iz Republike Srpske, koji je naoružan mirisom parfema i pečene janjetine pokušao da poljubi Putina, te vođa srpske zvanične sekte, brat od tetke, koji ima toliku bradu da ga zovu i Brad od tetke.

Ah, da bio je tu i urasli nokat crnogorske politike, papilom crnogorske skupštine, ne bih znao kako izgleda niti kako se zove, ali bio je tu da podsjeti, kako je Crna Gora faktički već srpska, a još malo, pa formalno.

Nemojte da vas lažu da nije bilo predstavnika Srba iz Hrvatske, pa nije samo Pupovac Srbin iz Hrvatske. Bilo je onih, koji su stigli u Srbiju 1995, učlanili se u SRS, pa potom u SNS i eto ih na suncem okupanom Trgu Republike, kako saborno kliču Šešelju i Oskaru.

Bio je sigurno i neko s Kosova, u krajnjoj liniji, povod za ovaj veličanstveni skup bio je svečani rastanak s južnom pokrajinom, koja je, zahvaljujući Oskarovim mudrim potezima i vanrednim strateškim odlukama, napokon očistila sever od srpskih institucija i veselo, bez viza, bez Zajednice srpskih opština, samostalno krenula u Savet Evrope, UNESKO i tome slično. Naravno, jedan pravi kosovski junak vredi više od pola miliona kosovskih Srba, a postoji samo jedan kosovski junak i on je sigurno bio tu, možda čak i na bini.

Najpre je počelo zaklinjanje u mir. Brad od tetke, direktno povezan a silama mraka i pakla, govorio je, parafraziram: „Mi smo za mir, oduvek smo bili za mir, mir naših komšija nam je u najvišem interesu, preciznije njihov večni mir. I kad je delovalo da nismo za mir, mi smo i tada bili za mir, jer Srbi su uvek za mir, jer oni su tako mirotočivi.“ Pridružili su mu se Oskar i seksualni uznemiravač Putina, koji su skinuli odeću, zajahali jedan drugog (istovremeno, da, da, ipak su to svesrpske vođe) i počeli da pevaju „Mir, brate, mir“.

Zatim je, kao dar od švercera divljih životinja, stiglo krdo slonova, žirafa i nosoroga, koje su prisutni uzjahali i krenula je litija ka Beogradu na vodi, srpskom Mordoru, odakle se gledao veličanstveni vatromet / bakljada, boje krvi, u čast Republike Srpske i onoga to će se tamo dešavati. Bakljada je organizovana nečemu što se zove Park Repubike Srpske, a nalazi se vrata do vrata u odnosu na nekadašnji nacistički logor.

Na kraju, ono najlepše – gosti iz svih srpskih zemalja razmileli su se po beogradskim tržnim centrima, da kupe babi lek, detetu lušu, a sebi jak konopac. Dočekali su ih klovnovi na štulama, koji su trubicama svirali „Bože pravde“. Srpstvo je još jednom pokazalo kakve mu je boje duša, a Beograd zašto nikada neće biti slobodan. Ocena: 10 d 5.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.